Руско-србски међупарламентарни дијалог

У Државној Думи РФ, 16. априла 2013. године, одржан је сусрет Првог заменика Председника Државне Думе И. И. Мељникова и заменика Председника Државне Думе С. В. Жељезнака са замеником Председника Народне Скупштине Републике Србије Ненадом Поповићем и делегацијом Комитета за међународне односе Народне Скупштине Републике Србије на челу са Председником Комитета Милошем Алигрудићем.

Као важан моменат у развоју односа двеју држава, стране су истакле недавну посету Председника владе Републике Србије Ивице Дачића Москви. Током те посете одиграо се и сусрет са Председником РФ В.В. Путином, Председником владе РФ Д.А. Медведевим, Министром одбране РФ С.К. Шојгуом и потписан је низ међувладиних споразума.

Парламентарци су високо оценили статус посматрача који је добила Република Србија при Парламентарној Скупштини Организације за колективну безбедност и сарадњу (ОДКБ). Ова одлука донета је на заседању Парламентарне Скупштине ОДКБ одржане 11. априла текуће године, у чијем раду су узеле учешће парламентарне делегације Републике Србије на челу са Председником Народне Скупштине РС Небојшом Стефановићем. Развој сарадње Републике Србије са ОДКБ има важан значај у питањима јачања безбедности и супростављања савременим изазовима и претњама.

Разматрајући систуацију која је настала у региону Балкана, стране су приметиле позитивне тенденције у развоју вишестране регионалне сарадње. Са тачке гледишта развоја парламентарне дипломатије, велики потенцијал представља идеја Балканског међупарламентарног дијалога, отвореног за балканске, руске и европске партнере и друге заинтересоване стране.

У том вишестраном дијалогу могу се разматрати актуелна привредна и политичка питања, питања регионалне и опште-европске безбедности, питања хуманитарно-културног, стручно-научног карактера, питања информативне сарадње и других важних аспеката.

Парламентарци су истакли да Балкански међупарламентарни дијалог може да помогне учвршћењу постојећих и стварању нових веза међу геополитичким просторима који су укључени у европске и евроазијске интеграционе процесе и не треба га доживљавати као покушај опозиције било каквим наднационалним творевинама.

Србска страна је подвукла да у овом тренутку у региону Балкана има много више уједињујућих него разједињујућих фактора. Регионализација Европе такође представља важан фактор који омогућава развој балканских земаља.

Руски парламентарци су приметили да такав дијалог може да одигра важну улогу у развоју привредне сарадње и да олакша интеграцију интереса Русије, држава Балкана и партнера из ЕУ, на пример у енергетској сфери. Као историјска паралела таквом приступу може послужити стварање саме Европске Уније, где је први корак на том путу било потписивање Споразума од пре 62 године, 18. априла 1951. године, о стварању Европске заједнице за угаљ и челик. После ових примера, потпуно су логични у овом тренутку изгледи за успостављање мултилатералних дискусија о перспективама ефикасног система енергетске производње на бази пројекта “Јужни ток”, који покрива како регионални дефицит, тако и обезбеђује извоз енергије у земље ЕУ. Инфраструктурни пројекти које Русија остварује у региону Балкана и директне инвестиције субјеката Руске Федерације, такође могу постати уједињујући фактор.

Парламентарци су подвукли да је регион Балкана у вишестраном међупарламентарном дијалогу већ изразио одређени интерес и због тога је неопходна даља активност у том правцу.

Стране су такође истакле питања развоја информативне сарадње и приметиле су неопходност јачања руског присуства у србским медијима, између осталог на телевизијским каналима, у штампи и у електронским медијима.

По завршетку сусрета, србска делегација је посетила салу за пленарна заседања Државне Думе, где су били дочекани аплаузима од стране руских парламентараца.