Поново 6. мај, поново Болотна

Шестог маја у Москви одржан је усаглашени митинг опозиције, приређен поводом догађаја од пре годину дана, када су се акције протеста на Болотном тргу претвориле у масовне сукобе са полицијом. Нова акција оних који мисле другачије кренула је не по сценарију још пре него што је почела. За време припремних радова погинуо је волонтер Максим Мелков, који је помагао да се монтира опрема. Ипак организатори митинга су решили да га не отказују, већ да га одрже у краћем формату. Митинг је започео минутом ћутања погинулом раднику.

Акција под паролом За слободу била је планирана као неки одговор грађанског друштва на серију судских процеса против учесника догађаја 6. маја 2012. године. Да подсетимо, тог дана пред инаугурацију Владимира Путина у сукобима опозиције и полиције повређено је на десетине људи. У току истраге органи реда су ухапсили више од 20 учесника сукоба које противници актуалне власти називају ”политичким затвореницима” и ”сужњима 6. маја”.

Одлука о судбини нове акције била је праћена оштром дискусијом. Петар Царков је изразио мишљење да опозиција нема морално право и техничке могућности да одржава митинг после погибије човека. Опозиционар, бивши премијер Борис Немцов је назвао сличне изјаве потпуном глупошћу. На крају су победиле присталице активног протеста.

Главни захтев демонстраната је ослобађање свих учесника такозваног ”болотног случаја”. Није прошло ни без гласних политичких изјава. На пример, бившег премијера Михаила Касјанова.

- Солидарни смо са онима који седе у затвору. Они невини седе тамо. Наша подршка им је веома потребна. Постићи ћемо правду, победу. Момци ће бити на слободи. Изборићемо се за изборе, смену власти, политичког руководства, које треба да води земљу на благо сваког грађанина.

Исто тако експресивно иступио је и бивши посланик Државне думе Генадиј Гудков. Политичар је оценио могућности и перспективе протестног покрета:

- Сваки митинг, свака масовна акција је удар режиму. Он се само чини неприступачним и монолитним. Али сваки наш излазак на улице је удар маљем по монолиту који доводи до пукотинама и поделе елите и друштва. Све више људи почиње да схвата наше захтеве и то да смо у праву. Морамо да мењамо власт политичким путем.

Међутим страсти су кипеле не само на трибини, већ и у редовима учесника митинга. Тучу са представницима ЛГБТ-удружења приредили су млади људи који себе одређују као православне активисте. Полиција је брзо пресекла ову и још неколико мањих туча.

Без обзира на сличне инциденте, овакве акције су потребне, сматра посматрач Друштвене коморе Русије новинар Николај Сванидзе.

- Ја сам за то да људи иду на митинге ако се то чини у оквиру закона и Устава, ако се то чини мирно и није повезано са насиљем и хулиганством. Људи морају да бране своја грађанска права. У Уставу је речено да они имају права да се окупљају, изражавају своје мишљење и постављају питања власти. Зато ако се питања не постављају на митинзима, у штампи, она се постављају на барикадама. Не желим да дође до барикада. Власт мора да одговара на ова питања, зато што она, као и ја, није заинтересована за барикаде.

После митинга била је усвојена резолуција са захтевом да се ослободе фигуранти кривичних дела покренутих после 6. маја 2012. године, као и да се унесу измене у Устав. По оценама полиције, у акцији је учествовало више од 10 хиљада људи. Представници протестног покрета су навели цифре које неколико пута премашују званичне податке. Од тренутка почетка масовних иступања у децембру 2011. године слична ”битка” за цифре је постала својеврсна традиција.

Иљја Харламов,