Рецесија у зони евра обара рекорде

Последња прогноза динамике унутрашњег бруто производа валутне зоне предвиђа његово смањење на основу годишњих резултата за 0,4%. Узимајући у обзир да је 2012. валутни блок завршио са падом унутрашњег бруто производа за 0,6% - реч је о невиђеном дођагају. Без обзира на све антиркизне механизме ЕУ, актуелна година ће постати друга по реду година рецесије у зони евра. Никада раније економија зоне евра није падала две године за редом.

То значи да криза у зони јединствене валуте не само да није превладана, већ наставља да се продубљује – сматра наш аналитичар Петар Искендеров.

Објављена статистика поново је потврдила најопаснију тенедецнију за ЕУ – увећање социјално-економског раскола у његовим редовима. Према подацима Европске комисије, од 17 земаља зоне евра, смањење унутрашњег бруто производа се деђавало скоро упола – до 8. У ту групу улазе не само радиционалне проблематичне државе – Грчка, Кипар, Португалија, Словенија, већ се све тешње њима примичу Италија и Шпанија, али и Француска и Холандија са којима се обично асоцира не еврокриза, већ наде да ће она бити превладана.

Што је индикативно – ствари у ЕУ у целини боље стоје. Тако ће се укупни унутрашњи бруто производ организације смањити ове године, по мишљењу еврокомисије, свега за 0,1%. Па и последњи подаци европских индекса фондова су се испоставили не тако мрачним. Али узроци раста леже ван граница Европе и везани су у првом реду са објављеним подацима за тржиште рада САД. Осим тога, на динамику тржишта позитивно је утицала одлука Европске централне банке да смањи базичну каматну стопу за 0,25%, до рекордних 0,5% годишње, истакао је у разговору за Глас Русије начелник аналитичког одељења руске инвестиционе компаније Грандис Капитал Денис Барабанов:

- Ради се о томе што Европска централна банка није орган којим руководи један човек. Тамо је прилично много одговорних лица која доносе одлуке колегијално. ЕЦБ је тренутно једна од малобројних реално дејствујућих институција у Европи која може брзо и ефикасно да доноси одлуке и да их испуњава.

Тренутно централне банке Европе, САД и Јапана истовремено реализују стимулишуће програме, чега није било у претходне три године, констатује водећи аналитичар инвестиционе компаније АМР Kapital Investors Ltd. у Сиднеју Шејн Оливер. Али то може да буде недовољно, у крајњој линији за превладавање кризе у зони евра. У том погледу највећу опаност представља очување негативних тенденција у Италији и Шпанији. Тако угледни немачки економиста Волфганг Минхау сматра да владе обе земље морају да траже од стабилизационих механизама ЕУ око трилион евра, којих тамо може једноставно да не буде.

Коментар шефа Центра за економску интеграцију Европског института РАН Наталије Кондратјеве.

- Основни проблем ЕУ састоји се у томе да већ десет година постоји криза конкурентности, пад улоге ЕУ на међународним тржиштима. То је понављање стрих мера које и пре кризе нису деловале. Проблеми који постоје у ЕУ имају хронични карактер. А оне мере које предвиђа Брисел, наравно, умирују тржишта дан-два, али не више. Криза у ЕУ како је била на врхунцу, тако и остаје.

Не чуди што и прогнозе Европске комисије за 2014. годину на очиглед губе оптимизам. Али чак узимајући у обзир све предузете мере, европски комесар признаје да ће државни дуг у зони евра наставити да расте и у текуђој и у наредној години. И за сада се не види јасно светло на крају европског тунела.

Петар Искендеров,