Радован Караџић - "Глас јавности".

  БЕОГРАД, 11. АВГУСТА - Први предсједник Републике Српске /РС/ Радован Караџић само мјесец након што је изабран на ту функцију и постао врховни командант Оружаних санага РС потписује наредбу о примјени међународног ратног права у српској војсци - пише београдски "Глас јавности".

"У првој тачки те наредбе, коју је Караџић донио 13. јуна 1992. године, стоји да војска и полиција у сукобима у БиХ пријављују кршења и поштују правила међународног ратног права" - пише лист на почетку серије текстова о томе како је Караџић хтио да спријечи злочине.

За почетак ове хронологије, важан датум је 12. мај 1992. године, дан када је у Бањалуци одржана конститутивна сједница Предсједништва Српске Републике Босне и Херцеговине.

У Предсједништво су тада изабрани, осим Караџића, Биљана Плавшић и Никола Кољевић. На истој сједници, којој су присуствовали и предсједник Скупштине Момчило Крајишник и премијер Бранко Ђурић, за предсједника српске државе у БиХ изабран је Радован Караџић.

Ова одлука је важна јер говори о томе да је тек од тог датума Караџић вршио и дужност врховног команданта оружаних снага Српске Републике.

У наредби, коју је Караџић донио 13. јуна 1992. године, наводи се да су за пријављивање кршења правила међународног ратног права и за његову примјену примјену одговорни команданти и командири војске, као и сваки војник.

У трећој тачки овлашћује се министар одбране да пропише упутство о поступању са заробљеницима, а у наредној се наређује обука ради упознавања са правилима међународног ратног права.

Истог дана Предсједништво Српске Републике Босне и Херцеговине, како се тада звала РС, доноси одлуку о забрани формирања и дјеловања наоружаних група и појединаца на територији Републике који нису под јединственом командом војске или полиције.

У њој се, између осталог, наводи да су "постојеће групе и појединци дужни да се у року од три дана ставе под јединствену команду војске или полиције".

На крају одлуке наведено је и да се "Предсједништво одриче група које би наставиле да дјелују самостално" и таквима је запријећено "најстрожим мјерама предвиђеним законом".

Тога дана, такође, Караџић шаље писмо тадашњем генералном секретару УН Бутросу Бутросу Галију којег обавјештава о овој одлуци.

"Као што можете да видите, покушавамо да зауставимо трагедију етничких сукоба у БиХ и у том погледу ова одлука је у складу са нашим енергичним напорима да што је прије могуће зауставимо рат" - наводи Караџић у писму Галију.

Ово писмо за многе је кључни доказ да су предсједник и руководство РС од самог почетка грађанског рата у БиХ забранили образовање и дјеловање паравојних јединица.

Такве јединице су или спонтано настајале у појединим мјестима РС или су долазиле из Србије, али су овом одлуком стављене под јединствену контролу државних оружаних снага.

Караџић 20. јуна 2002. године именује, у складу са својим овлашћењима, већи број судија основних и виших судова и јавних тужилаца.

Међу именованим било је једанаест муслимана и три Хрвата, што говори у прилог тези да у РС од самог почетка није било званичне политике етничког чишћења, него се водило рачуна да и тако значајне установе имају мултиетнички састав.

Караџић 3. јула 1992. године потписује наредбу о провођењу истраге о дјеловању паравојних група на подручју општина Гацко и Невесиње. У њој се налаже Министарству унутрашњих послова да проведе истрагу о дјеловању таквих група, као и да послије тога поднесу извјештај о утврђеном чињеничном стању.

Оваква наредба није била у његовој надлежности, већ МУП-а и тужилаштва, али Караџић је лично инсистирао да се она проведе.

Предсједништво РС 14. јула 2002. године доноси одлуку за све општине на подручју Горажда у којој се наводи да "сва села у којима муслиманско и хрватско становништво преда оружје морају уживати пуну заштиту српске државе".

Ово наређење које је упућено у осам општина са мултиетничким саставом свједочи о упорном настојању државног руководства да заштити цивилно становништво и обезбиједи безусловно поштовање и примјену Женевских конвенција - наводи "Глас јавности".