Концептуална археологија у центру Москве

У Москви је представљен нови пројекат Грише Брускина Колекција археолога. Ова изложба отвара серију персоналних изложби руских сликара у бившој згради биоскопа Ударник у оквиру музејско-изложбене делатности Културног фонда АртХроника. Изложба ће трајати до 11. августа и има изгледа да постане један од најупечатљивијих догађаја московског изложбеног живота овог лета.

Понекад се посећивање изложбе савремене уметности претвара у прави доживљај, и изазива исто толико емоција колико и одлазак у позориште. Из пространог хола бившег биоскопа Ударник, испуњеног светлошћу и ваздухом, доспеваш на споредно степениште које води у изложбену салу. Публика треба да пређе неколико редова степеница практично у потпуном мраку – само је степениште које води нагоре помало осветљено. Када се попнеш на други спрат доспеваш на балкон са којег се отвара поглед на право археолошко налазиште: под сале је засут земљом. Тамо се налазе експонати начети зубом времена – скулпутре Грише Брускина. Ово су фигуре пионира и војника, модела авиона и неке огромне фантастичне медаље. Сви они би могли да постоје и у совјетској прошлости.

Аутор говори о свом пројекту:

- Узео сам амблеме совјетске цивилизације. Тридесет три, по броју слова руске азбуке. Зато што, како се сматра, од слова азбуке био је направљен свет. Направио сам их у природној величини. Затим сам разрушио направљене скулптуре. Сакупио их поново од делића. Излио у бронзи. Закопао у Тоскани. Ископао неколико година касније. И добио природну патину. Фотографисао сам процес ископавања и снимао видео. Фирентински археолози су проучили молекуларни и атомски састав метала, издавши ми сертификат аутентичности.

Када пређе балкон, публика се спушта ка ископинама и добија могућћност да прође металним мостићима, гледајући експонате. Скулптуре на половину засуте земљом и вешто осветљене производе врло јак утисак. Дешава се одређени помак у односу на реалност, постаје нејасно шта гледаш – материјална сведочанства минуле совјетске епохе или радове савременог уметника.

Према изложби се може заузети различит став. Са једне стране, можете да пробате да уђете у концепцију коју је створио један од најпознатијих руских уметника и да посматрате изложбу као истраживање како се рађа, постоји и претвара се у рушевине културна, историјска и идеолошка митологија. Са друге стране има смисла удаљити се од неких смислова и једноставно уживати у вешто постављеној драматургији изложбе и мајсторству уметника.

Армен Апресјан,