Откуд српски калашњикови у Грузији?

Руско министарство одбране саопштило је, преноси "Данас", да се и Србија налази на списку земаља које су уочи рата у Јужној Осетији војно помагале Грузији. На том списку наводних помагача Грузије уочи рата у Јужној Осетији, који је објавио енглески Би-Би-Си, поред Србије, налазе се још Америка, Велика Британија, Француска, Грчка, Турска, Израел, Литванија, Летонија, Естонија, Украјина, БиХ и још неке земље. Кад је Србија у питању, у саопштењу Министарства одбране Русије наводи се да су калашњикови произведени у крагујевачкој Застави коришћени у нападу на Јужну Осетију и руске војнике. Би-Би-Си с тим у вези преноси и изјаву бившег шефа српске дипломатије Вука Драшковића који је рекао да су га "руске дипломате упозоравале да су Грузини њихове (руске) хеликоптере обарали тзв. стрелама произведеним у Србији". "Тврдио сам да је штетно продавати оружје земљи која је у сукобу с Русијом, нашим највећим савезником", казао је Драшковић Би-Би-Сију и подсетио да је Влада Србије (у којој је он био шеф дипломатије) прво забранила, а затим одобрила тај извоз, због вишедневног штрајка оружара из крагујевачке Заставе. Доскорашњи синдикални лидер Заставиних оружара Југослав Ристић, који је сада председник Јединственог синдиката Одбрамбене индустрије Србије, за "Данас" је казао да домаће војне фабрике нису извозиле оружје у Грузију, јер за то нису имале дозволу државе Србије. "Изненађује да је Вук Драшковић, који је био шеф дипломатије у Влади која је забранила извоз српског оружја, пре свега у Грузију, а делимично и у Јерменију, већ заборавио какве је одлуке та влада у вези с тим доносила. Отуда је његова изјава Би-Би-Сију и конфузна и контрадикторна, а самим тиме и лишена сваког основа", тврди Ристић. У Застави Оружју су били затечени саопштењем руског Министарства одбране, али и увелико изненађени изјавом Вука Драшковића, за коју тврде да је "лишена сваког основа". Директор Заставе оружја Раде Громовић истиче за "Данас" да крагујевачка фабрика деценијама уназад није извозила пешадијско наоружање у Грузију што, како наводи, може да се утврди у Министарству одбране Србије које је раније издавало дозволе, а сада даје сагласност на извоз домаћег оружја. "Не знам откуда наши калашњикови у Грузији. Можда су их Грузинима продали Хрватска и Босна и Херцеговина, чије су територијалне одбране, у време бивше СФРЈ, поседовале ту врсту оружја. Застава оружје и држава Србија не могу, међутим, да командују бившим југословенским републикама, које су већ одавно самосталне државе, шта ће да раде са својим војним вишковима", каже Громовић. Изјава Вука Драшковића се односи на период скраја 2006. кад су три домаће војне фабрике: Застава оружје, Слобода из Чачка и Крушик из Ваљева тражиле од надлежних државних органа и Владе Србије дозволе за извоз наоружања и војне опреме у поједине евроазијске земље. Крагујевачка фабрика тада, међутим, није тражила дозволу за извоз пешадијског наоружања у Грузију, већ у Јерменију, са чијим Министарством одбране је претходно потписала два пословна уговора. Слобода из Чачка и Крушик из Ваљева (произвођачи граната, минско-експлозивних средстава, ракета...), с друге стране, јесу тражили дозволе за извоз наоружања у Грузију и Влада им је, крајем 2006. најпре, по основу раније добијених сагласности надлежних државних органа, издала тражене дозволе, али је убрзо потом, због става Русије према решавању статуса Косова, преиначила своју одлуку, односно забранила испоруку производа ваљевске и чачанске фирме грузијским снагама безбедности. Држава је тим фабрикама касније надокнадила претрпљену материјалну штету. Бољи познаваоци ове проблематике не смеју, међутим, да тврде да Крушик и Слобода у ранијем периоду, пре 2006, нису испоручивале своје производе у Грузију, али то, опет, нема готово никакве везе са случајем о којем говори Вук Драшковић. Застави оружју крајем те 2006, Влада није издала извозне дозволе за испоруке два контингента пешадијског наоружања у Јерменију, нити је пристала да држава и крагујевачким оружарима надокнади материјалну штету, као што је то учинила у случају Крушика и Слободе. Након више неуспешних покушаја да у преговорима с Владом издејствују или извозне дозволе, или надокнаду материјалне штете, овдашњи оружари су пред крај децембра 2006. поново изашли на улице и том приликом заузели део зграде крагујевачке градске управе, који су држали у блокади све док у Крагујевац није дошао председник Србије Борис Тадић. Недуго после те Тадићеве посете, из Москве је стигао званичан став да Русија нема ништа против испорука српског пешадијског наоружања Јерменији. Влада Србије је затим Застави Оружју издала дозволу за извоз једног контингента оружја у Јерменију. Дозволу за испоруку другог контингента пешадијског наоружања јерменском Министарству одбране, крагујевачка фабрика још није, а, по свему судећи, никада је неће ни добити, оцењује лист. Нико од представника Србије није коментарисао наводе руског министарства. БиХ (не) извози оружје у Грузију Председавајући Председништва Босне и Херцеговине (БиХ) Харис Силајџић тврди да БиХ није одобрила никакав трансфер оружја у Грузију, како је наведено у саопштењу из Министарства одбране Русије. "Колико ја знам, Председништво није одобрило никакав трансфер вишка наоружања у Грузију", тврди Силајџић. Заменик министра одбране БиХ Игор Црнадак потврдио је да је чуо "неке незваничне приче " о овом питању, наводећи да је реч о дезинформацијама. "Од када сам ја у Министарству одбране, о том питању није било никакве активности. Питање вишка наоружања у Оружаним снагама БиХ тек ће бити решавано у наредном периоду, и то искључиво уз коначну одлуку Председништва", изјавио је Црнадак. Из Владе Републике Српске су саопштили да је јасно да су такве испоруке нелегалне, уколико постоје докази за исте. "Влада РС је била упозната са иницијативама за продају наоружања и војне опреме из БиХ Грузији и била је против њих. Те иницијативе нису добиле неопходну подршку надлежних институција БиХ и нису биле реализоване", наводи се у саопштењу из Бироа Владе РС за односе с јавношћу.