МАРКАЛЕ 2 У РЕЖИЈИ МУСЛИМАНСКОГ РУКОВОДСТВА

 Петог фебруара 1994. око 12.30 часова дошло је до експлозије на сарајевској градској тржници званој Маркале, погинуло је 68 особа, око 200 је било рањено, али за неколико дана сви су знали да је овај случај врло чудан и да подсјећа на неку намјештаљку на лицу места, са трагичним посљедицама - пише Биљана Плавшић у својој књизи "Сведочим".

У телефонском разговору са савјетником генералног секретара УН генералом Субаруом, који је тог дана замијенио генерала Роуза, он је на питање - да ли ће комисија УН испитати случај и утврдити одакле је граната дошла - одговорио да "неће бити лако одредити ко је крив" .

Субару је објаснио да је "муслиманска полиција одмах после експлозије успоставила кордон око пијаце и држала га пуних шест сати после инцидента, не пуштајући експерте УН ни да приђу".

"У међувремену су евакуисали све жртве и повређене и покупили сву евиденцију, тако да моји официри нису могли, касније, на лицу места да нађу ниједан једини фрагмент те експлозивне направе по коме би се могло проценити чија је и одакле је могла доћи" - цитира Плавшићева изјаву Субаруа из књиге "Светлост Запада".

"Генерал Роуз био је сигуран да се ради о монструозном муслиманском сценарију. И овде су биле на лицу места камере. Он то спомиње у својој књизи али је овде немам и не могу да цитирам" - наводи она.

Роуз при томе помиње да је од самог почетка рата циљ Изетбеговићеве политике био да увуче Америку у рат, и све што је чинио на спољном и унутрашњем плану било је подређено том циљу који оправдава употребу свих средстава.

Није му први пут - коментарисао је Роуз.

Он је у контактима са Изетбеговићем давао до знања да му је позната читава истина са Маркала и на тај начин, уцјенама, постизао да Алија уради нешто што је иначе одбијао да учини.

"И први канал француске телевизије ТФ1 објавио је у свом дневнику да су трагедију на Маркалама изазвали босански муслимани и да је исти извештај УНПРОФОР доставио генералном секретару УН Бутросу Галију.

Из Галијеве књиге јасно је да је он примио извјештај и јасно је да га је одложио у ладицу. То је било време када су многи извештаји са терена, од званичних људи чија је то дужност, доживели исту судбину" - подсјећа Биљана Плавшић.

"То је рађено зато што се нису уклапали у америчку представу о догађајима у БиХ.

Гали је тада био окупиран обновом мандата и није било препоручљиво неким извјештајима иритирати госпођу Медлин Олбрајт" - сматра Палвшићева.