Нови уговор или редовна декларација

Више од 60 земаља је потписало у Њу-Јорку, у седишту УН, први међународни уговор, који регулише промет оружја у свету. Русија је затражила време ради дубљег проучавања тог документа. САД су одбиле да га потпишу. Све се то дешава на позадини недавне одлуке ЕУ о укидању ембарга за испоруке оружја у Сирију и изјава Пентагона о испорукама војне технике у Јордан. Руски експерти сматрају да уговор може да се претвори у редовну декларацију.

Према подацима УН, годишњи промет на светском тржишту оружја превазилази 85 милијарди долара. При томе, како тврде експерти, трговина оружјем је данас мање регламентована, него, например, трговина бананама. Нови међународни уговор покушава да контролише све врсте обичних наоружања - од пушкомитраљеза и тенкова све до војних авиона, бродова и ракетних уређаја. Текст тог документа је утврђен већином гласова на Генералној скупштини УН почетком априла. Од 193 земље-чланице УН за је гласало 154. Три земље – Иран, Северна Кореја и Сирија – изјаснило се против. Још 23 земље су се уздржале, међу њима и Русија. «Текст споразума је несавршен, треба да буде дорађен», - истиче експерт Центра анализе стратегија и технологија Сергей Денисенцев.

- Иначе уговор, који регламентује тржиште наоружања је потребан и користан. Међутим, управо текст, који је састављен и предложен за потврђивање од стране Генералне скупштине УН, представља поље за примену двоструких стандарда, садржи магловите дефиниције. Управо онај текст, који је био усвојен, не одговара интересима Русије и у некој мери САД-у. Такође, према мом мишљењу, он не одговара интересима многих увозника оружја, пре свега Кине, Индије и Саудијске Арабије.

Руски експерти скрећу пажњу да нови документ нема инструменте контроле, тим пре механизам кажњавања оних, који крше споразум. Истовремено је Русија безуспешно покушавала да укључи у текст споразума одредбе о недопустивости извоза оружја «неопуномоћеним недржавним субјектима», например, сиријским устаницима. Такође Русији не одговара одредба о ограничењу извоза оружја у регионе, где је забележено озбиљно кршење људских права. «Кршење људских права» је сувише непрецизна дефиниција, кажет први потпредседник Академије геополитичких проблема Константин Сивков.

- То је произвољна одредба, јер било која држава може да буде објављена оном, која крши људска права, зато јој се не сме продавати оружје. Например, као што је ситуација у Сирији. Наша делегација проучава овај документ да би га конкретизовала, да не би био примењен у тим случајима, када легитимна влада брани безбедност своје државе, како се то данас дешава у Сирии.

Међу присталицама уговора су се нашли Енглеска, Немачка и друге земље ЕУ. Међутим, то им није сметало да укину ембарго за испоруке оружја у Сирију, истиче Константин Сивков.

- Што се тиче сиријских опозиционера, укидање ембарга за испоруку оружја у Сирију од стране ЕУ је грубо кршење уговора. Тек су потписали, већ га крше.

Тај ће документ бити отворен за потписивање до 3. јула, те ће ступити на снагу под условом да ће да га ратификује 50 држава-чланица УН. Међутим, без учешћа највећих светских извозника оружја он ће изгубити снагу, те постати само редовна декларација.

Светлана Калмикова,