Привредни суд у Београду је казнио предузеће које је од њега захтевало да му сва документа писана србским језиком доставља на ћирилици, јер на то има право по Уставу, Закону о службеној употреби језика и писама и Закону о парничном поступку.
Том предузећу као дужнику суд је доставио предлог решења за извршење Ив-3646/2013 које је он примио од другог предузећа које је поверилац, и то исписаног србским језиком и латиницом која је општенародно и службено писмо у суседној држави Хрватској .
Дужник је обавестио суд да се не може изјаснити о примљеном латиничком документу , јер би тиме прекршио члан 10. Устава који гласи :
„У Републици Србији у службеној употреби су србски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.“
Суд није доставио дужнику исти документ исписан уставним писмом, него је одмах донео решење по коме је извршена принудна наплата дуга, и дужник је осим дуга платио и трошак принудне наплате.Тј. суд је казнио фирму која неће да прими од суда никакав латинички документ.
Суд је дужнику образложио да на ћирилици мора бити само оно што он пише, а да странке у спору не морају користити ћирилицу у србском језику. Такав став суд темељи на чињеници да законом није прецизирано које писмо морају користити странке. То ипак јесте одређено , и то најмање следећим :
Члан 2. Закона о службеној употреби језика и писама почиње реченицом „Службеном употребом језика , у смислу овог закона, сматра се употреба језика и писама …“, а чланом 6. Закона о службеној употреби језика и писама одређено је : „Свако има право да у поступку пред органом, односно организацијом која у вршењу јавних овлашћења решава о његовом праву и дужности употребљава свој језик и да се у том поступку упознаје са чињеницама на свом језику.“ Што значи и на свом писму.
Често се каже да будемо као остали нормални свет, па ево како је кристално јасно питање писма у судовима решила Хрватска Законом о парничном поступку, у којој уопште нема ћирилице у јавној употреби, али се то не дозвољава ни теоретски :
Članak 104
Stranke i drugi sudionici u postupku upućuju svoje tužbe, žalbe i druge podneske na hrvatskom jeziku i latiničnom pismu.
Рвања између присталица ћирилице и латинице нису само у законодавству и правосуђу, него је то општа појава. Узрок је у томе што је уставној норми о једном писму у србском језику накнадно супротстављена правописна норма о два стандардна писма србског језика, и то Правописом Матице српске из 2010.г. ( главни редактор проф. др Мато Пижурица ; главни рецензент академик Иван Клајн ). Или ће држава предузети потребне мере како би правопис био усклађен са Уставом, или ће нестати србско национално писмо.
