Русија очима пољског новинара: велики град обичних људи

На северозападу Русије налази се предиван град Велики Новгород. Летонско-руска граница, тачније граница са ЕУ, пролази 310 километара од њега. То је моја прва станица у Русији. Путујем обичним путничким аутомобилом на север, а успут пишем цртице за Глас Русије.

Велики Новгород је основан у 9. веку, тако да има већ више од 1200 година. Његова историја је неодвојива од историје руске државности: управо у ове крајеве 862. године вође локалних племена позвале су као кнеза викинга Рјурика. Овај догађај се сматра почетком историје Русије као државе. Рјурик је означио почетак кнежевске династије Рјуриковича, која је више од седам и по векова владала руским земљама.

Савремени Новгород је чист, уређен, има око 215 хиљада становника. Од других градова сличних по величини разликују га инвестиције у изградњу које су приметне голим оком. Овде се подиже много нових зграда, а још више старих лепих кућа се ремонтује.

Живот је концентрисан у центру, који полако прелази у парк и води до најживописније знаменитости града — Кремља или утврђеног града. Поред московског, новгородски је најпознатији руски Кремљ. Иза зидина Кремља је река Волхов.

Град, у крајњој линији његов шири центар, једноставно урања у зеленило. У њему је мноштво старих и савремених споменика, између осталог и значајни споменик Сергеју Рахмањинову, који је рођен у овим крајевима.

Велики Новгород је почетак руског Севера, а јун је време белих ноћи. Град не спава 24 сата. У њему може да се сретне многи младих на скејтбордовима, бициклима, ролерима. Овде је све организовано тако да предивна историја не само радује очи већ и одговара практичним свакодневним потребама локалних становника.

У центру новгородског Кремља стоји најлепши споменик који сам икада видео. Он има форму звона и његове размере задивљују: тежак је око сто тона, има у пречнику 9 метара, а висину око 16 метара. Споменик је био откривен 1862. године у част хиљадугодишњице Државе Русије, а на церемонији је био цар Александар Други. Споменик овенчава капа Мономаха, симбол царске власти. Он је преживео Други светски рат. Немци су хтели да га одвезу у Немачку, али нису успели. Нису се одлучили да га униште пред повлачење.

Град је гостопримљив и безбедан. За дава дана видео сам само једног пијаног пролазника. Ако је неко са мном започињао разговор, онда само из добрих намера: непознати људи су хтели да ми испричају о Кремљу.

Уопште Велики Новгород није град за показивање. То је необични град обичних људи, само лепши од других. Свој савремени развој дугује средствима из централног буџета. Она одлазе на споменике, музеје, путеве. Остали новац у оквиру спонзорства издвајају локалне фирме. Највеликодушнија од њих је хемијски концерт ACRON. О њему у мојој наредној репортажи.

Даријуш Цихољ,