Украјинска устаничка армија одговорна за геноцид

У Варшави је донета резолуција, која оптужује Украјинску устаничку армију (УПА) за геноцид. У овом документу се наводи масовно уништење етничких Пољака на простору Волињи, које су извршили бендеровци. Трагични догађаји су се одвијали 1943. године. Њихов одјек и данас чини препреке у односима између Пољске и Украјине.

У резолуцији Сејма поводом 70-годишњице Волињске трагедије, догађаји 1943. године дефинисани су као „етничка чистка са обележјем геноцида“. Пољски посланици су прогласили одговорном за овај злочин Украјинску устаничку армију. Тврди се такође, да су око 100 хиљада етничких Пољака били тада жртве Украјинске устаничке армије. Притом, како наглашава руководилац Фонда „Историјска меморија“ Александар Дјуков, пољска страна за ове догађаје не оптужује Украјину, као државу, него само чланове Организације украјинских националиста и Украјинске устаничке армије.

- Ове организације су заиста спроводиле широка етничка чишћења у Волињи. Чистке су су биле унапред планиране, притом још пре напада Немачке на Совјетски Савез. Чистке су спровођене према специјално припремљеном плану, тако да је третирање Организације украјинских националиста и Украјинске устаничке армије као злочиначких организације - потпуно исправно.

Третирање историјске улоге ОУН-УПА више пута је био камен спотицања у односима између Пољске и Украјине. У априлу, пољски парламентарци су изјавили о спремности за разматрање нацрта закона, који проглашава Организацију украјинских националиста (ОУН) и Украјинску устаничку армију (УПА) – злочиначким организацијама. На тај начин проглашен је за злочинца и идол радикалних украјинских националиста Степан Бандера. То је изазвало негодовање партије „Слобода“. Њени представници у Врховној ради су обећали, да ће припремити документ, који проглашава злочиначком организацијом пољску Армију Крајову.

Међутим данашња политичка ситуација је таква, да Кијев не може себи дозволити да квари односе са Варшавом, сматра старији научни сарадник Руског института стратешких истраживања Илег Неменски.

- Ситуација је наравно тешка. И веома је непријатна за односе између две земље, пошто је Украјина данас у статусу подносиоца молбе. Она моли Пољску да јој помогне да склопи у новембру ове године споразум о придруженом чланству са Европском унијом, јер је Пољска главни промоутер Украјине на европском нивоу. У таквој позицији, Украјини ће бити тешко да даје оштру негативну реакцију, да даје давати изјаве, које садрже конфронтациони набој према Пољској.

Треба додати, да и у Украјини нису баш сви симпатизери Организације украјинских националиста – Украјинске устаничке армие. На пример, представник Партије региона, Михаил Добкин у потпуности дели позиције пољских законодаваца према овим организацијама. Према мишљењу посланика, Сејм би требало да сачини списак „Бандере-Шухевича“, у којем би се нашли сви данашњи следбеници ових личности. Свима њима, како сматра Добкин, треба да буде забрањен улазак у Европску заједнице.

Артем Кобзев,