Систем противракетне одбране изгубиће смисао

Лист „Известија“, позивајући се на Министарство одбране РФ, пише о разради у Русији система за управљање балистичким ракетама - „Воззвание“. Његово увођење може учинити бескорисним систем противракетне одбране.

Суштина пројекта „Воззвание“ (апел), је у томе, да аутоматизовани систем управљања ракетном војском стратешке намене може да даје команде на већ лансиране према циљу балистичке ракете, мења њихову путању и чак да изврши навођење на нове циљеве. То омогућава реаговање на сваке промене ситуације, на пример, на прве резултате примене противничког система противракетне одбране. По потреби, ракете могу бити упућене путањом, која не пролази кроз простор, где постоји вероватноћа да буде погођена. Претпоставља се, да ће „Воззвание“ имати могућност примене са новим руским балистичким ракетама „Топољ-М“ и „Јарс“. Касније, њима ће се можда придружити нова тешка интерконтинентална балистичка ракета, која је данас у фази разраде.

Непредвидљивост трајекторије лета ракете, учиниће практично немогућим њено пресретање. Без обзира што су данашње руске ракете, које су опремљене бојевим главама са могућношћу маневрисања, резервом лажних циљева и станицама за ометање - и без тога нерањиве за америчка средства одбране, руско руководство тежи да се допунски осигура од било којих изненађења. Нема сумње, да је остваривање сличног пројекта веома компликовано и захтева пуно дугогодишњег рада, али добијени резултати неће утицати само на стратешко наоружање.

Теоретски, иста технологија преусмеравања ракете, односно промене циља, може имати примену и на балистичким ракетама средњег и мањег домета са обичним бојевим главама, које се доста користе у локалним ратовима. Русија, у оквиру споразума са САД нема право да производи ракете средњег домета и на данашњи дан производи у ограниченим димензијама ракете мањег домета „Искандер“.

Са друге стране, Кина има огроман арсенал балистичких ракета средњег и мањег домета са обичним (ненуклеарним) бојевим главама. Ове ракете су најзначајнији војни адут Кине у потенцијалном сукобу са САД, једина могућност компензовања вероватне америчке надмоћи у ваздушном простору, у случају конфронтације. Управо из тог разлога Кина негативно реагује на размештање у Азији нових система противракетне одбране копненог и морског базирања.

Теоретски, нова технологија, уколико буде доведена до функционалног стања и буде оспособљена за масовну примену, научиниће бескорисним систем противракетне одбране. Најмање што она може да уради, то је да ће нагло смањи област примене ПРО, и омогући функционисање одбране само засебних објеката на малој удаљености. Широко увођење у кинеским оружаним снагама аутоматизованих система управљања, који уједињују различите врсте оружаних снага, омогућиће још ефикасније коришћење ракета, уз промену циљева након добијања нових извиђачких информација са авиона Ратног ваздухопловства или извиђачких сателита.

Василиј Кашин,