БЕОГРАД - Озбиљна економска криза у Европи и нове политичке реалности у региону све више подстичу идеју о новим интеграцијама држава насталих распадом СФРЈ.
Тако се, двадесетак година од крвавог разлаза некадашње браће, све чешће помиње формирање Југосфере – неки то називају и “балкански Бенелукс” – у чији би састав ушле уситњене и исцепкане чланице бивше Југославије.
Тврди се да та идеја није страна ни европским центрима моћи, али ни неким регионалним лидерима.
Аналитичари и историчари подсећају да се одмах по распаду Југославије размишљало о фомирању Еврославије у којој би се окупиле балканске државе. Након 2000. године када је дошло до обнове односа у региону, почело је да се помиње формирање Југосфере.
Иако у Бриселу нерадо говоре о томе, свесни су да би лакше и јефтиније изашли на крај са целим Балканом ако би био уједињен.
Коме би ишла наруку обнова југословенског простора, који су економски и политички разлози за такав пројекат? Ко би од њега имао интерес, шта би он значио за балканске народе?
Историчари сматрају да такво уједињење суштински значи обесправљивање Србије.
- Овде се ради о политичком укрупњавању региона, који је прво уситњен како би србска нација била подељена и обесправљена, а ово “уједињавање” треба да послужи да буде обесправљена и србска држава, колико год мала она била – каже историчар Чедомир Антић.
Он оцењује да замисао да бивша Југославија буде у извесној мери обновљена представља суштински лошу намеру појединих немачких и британских политичара и интелектуалаца према народима Балкана.
- Ако је Југославија била добра, зашто онда ЕУ и САД нису помогле њену демократизацију и модернизацију? Зашто су помогле и озваничиле њено уништење, пита Антић
- Стварање независних држава на овим просторима подразумева успоставу елементарне равноправности. Словенија и Хрватска су признате као независне и унитарне, примљене у ЕУ, пружена им је помоћ у обесправљивању мањина, Македонија и БиХ су силом одржане као независне државе, Србији је отето Косово, наметнута АП Војводина и сада још, уместо да ступи у ЕУ као независна држава, треба да буде у некаквој заједници са Загребом.
Реч је о цинизму, лицемерју, а можда и шовинизму појединих европских политичара - каже Антић.
Као једну од новина у будућој “ Југосфери” неки аналитичари спомињу Загреб као њен центар, уместо Београда који је био престоница некадашње Југославије.
Предраг Симић професор на Факултету за политичке науке сматра да ће балкански Бенелукс- заједничко царинско тржиште-бити неопходан.
- У Хрватској помињање Југославије више нема тако негативни одјек као пре. И у Словенији показују знаке велике исцрпљености, а одлука да уђу у ЕУ много их је коштала.Оно што је југословенске државе историјско спајало, спаја их сада.Оне би требало да се окупе по угледу на Бенелукс или нордијске државе које једна другу помаже, каже Симић.
