Русија у Светској Трговинској Организацији: први резултати

Већ у току скоро годину дана је Русија чланица СТО. Експерти посматрају прве резултате. Главни је закључак: од учлањивања у ту организацију у земљи се практично ништа није променило.

Русија се учланила у СТО у августу 2012. године после 18 година преговора. У току тог периода су оптимисти израчунавали: које ће вајде добити руска економија од слободног приступа на светска тржишта. Песемисти су предвиђали пропаст читавог низа индустријских грана – пре свега индустрије аутомобила, као и пољопривреде, јер због промене царинских тарифа у Русију је могла да доспе јефтина увозна роба, која би створила озбиљу конкуренцију руском произвођачу.

Очекивања су била заиста велика. Међутим, ниједна од прогноза се није обистинила, каже директор Центра истраживања међународне трговине Александар Кнобел.

- Сама чињеница учлањивања у СТО није прекретница, она не резултира неким променама, јер се томе ишло заиста у току 18 година. Мноштво законодавних промена, учињених ради тога, припремило нас је томе. Зато није ни требало очекивати неке битне промене, тим пре у току године дана. За сада су снижене тарифе за неке групе робе. То ће трајати током наредних година.

Прикључење РФ СТО није се много одразило на спољној трговини. Темпо прираштаја увоза остаје отприлике исти, - истиче представник Комитета за интеграцију, царинско-тарифно регулисање и СТО Руског савеза индустријелаца и предузиматеља Павел Исајев.

- Руска економија и пре учлањивања у СТО била је доста отворена. Око 50 одсто бруто-домаћег производа формирало се у извозно-увозним операцијама. Прилив и раст увоза, који су очекивали песимисти, није се десио. Морамо да се усредсредимо на уходавању праксе узајамних односа с нашим партнерима на новим условима, као и механизама и процедура СТО.

Током године чланства у СТО Русија се суочила и с првим изазовом: ЕУ је поднео тужбу. Разлог је утилизационе дажбине за увозна кола. Главна претензиа ЕУ се састоји у томе, што у Русији постоје различите тарифе за увознике и стране произвођаче, који монтирају кола на руској територији.

Председник Комитета за питања економске интеграције земаља ШОС и ЗНД Трговинско-индустријске коморе Владимир Саламатов сматра да оптужба нема ништа страшно. Што више, трговински спорови омогућују разраду нових докумената за заштиту националних економских интереса.

- Огромна већина земаља учествуе у трговинским споровима. Што више, такве крупне економије као што су Канада, САД, ЕУ интензивно воде тај процес. Када се анализирају статистике трговинских спорова у оквиру СТО, види се да је њихова већина повезана са споровима око субвенција, примене накнада и антидемпиншких мера. Природно је да свака земља брани своје интересе, покушава да предложи производе на спољна тржишта, заштити своје произвођаче.

Експерти такође позивају, а да се не бојимо раста конкуренцие страних произвођача, те наводе пример Кине, која је постала чланица СТО 2001. године. Кинеска економија је добила максималну вајду. Извоз се повећао седмоструко. Додуше, скептици обраћају пажњу на Украјину, чије учлањивање у СТО називају националном трагедијом. После прикључења овој организацији украјински бруто-домаћи производ се смањио за 15 одсто, а обим индустријске производње за 40. Владимир Саламатов је уверен да Русији тако нешто не прети.

- Учлањивање Украјине у СТО је било политичко решење. Тамо нису тако стриктно, као што је то чинила руска влада, бранили своје положаје у посебним гранама и инструментима. Између осталих, царине, укупан обим заштите националних произвођача у Украјини је мањи него у Русији. Мормамо да похвалимо наше преговараче.

Међутим, истичу експерти, да би постала ефикасна чланица СТО, Русија мора да повећава конкурентност економије, побољшава бизнис-климу и квалитет државног управљања. Чланство у СТО је сложеније од преговора о прикључењу.

Светлана Калмикова,