Поларни дан смениле беле ноћи

У Мурманску и околини, на тој географској ширини се заврашава поларни дан. Током 62 дана - од 22.маја до 22. јула сунце није силазило иза хоризонта. Сада ће током ноћних сати бити тамније, мада не дуго- житеље 69. ширине чека период белих ноћи, када ће дан бити замењен кратким сумрацима.

Светле поларне ноћи и тамни поларни дани, то су последице отклона земљине осе. Још старогрчки математичар и астроном, ученик Демокрита- Бион из Абдере- никада није био на крајњем северу, а ни по јужним ширинама није путовао. Али, чини се да је управо он још у петом веку пре наше ере предсказао да на земљи има места, где дан и ноћ трају по 6 месеци. Заправо дужина поларних дана и ноћи мења се у зависности од ширине- што даље од Северног или Јужног пола, то су ове појаве краће. А најкраћи- свега два дана може се доживети у градовима недалеко од јужног поларног круга. Није тако једноставно привићи се поларном дану. Човек се тешко адаптира сунчевој светлости током ноћи. За човека који није истрениран, овакав прелаз може бити врло болан, говори главни научни сарадник Мурманског поларног института Олег Шумелов:

- Поларни дан - није повољан по здравље, зато што мелатонин- фермент који је одговоран за имуни систем, лучи се само када се тело налази у мраку. Зато се боље спава, ако се на прозорима налазе завесе. Поларну ноћ је једноставније поднети. Зато што се онда лакше лучи мелатонин, али онда се и човеку више спава.

Специјалисти говоре, да је лакше привићи се поларној ноћи, него поларном дану. Захваљујући електричној струји, људи су у могућности да по неколико месеци живе и раде без сунчевог светла. И време је током поларне ноћи угодније, говори члан Руског географоског друштва, Олег Волинкин:

- Сунце не иде једноставно по линији хоризонта, почевши са оним временом око поднева, сунце брзо достиже зенит и бивају периоди времена, када наступа веома топло време. При великим влажним испарењима из тундре, веома је тешко дисати. Бавити се било каквим физичким послом, много је тешко.

Није се случајно Арктик, дуго времена сматрао територијом, која није добра за живот људи- „земља леденог ужаса“ – како ју је назвао норвешки научник Фритјоф Нансен. Русија је увек према тој „леденој земљи“ показивала велики интерес- руски морепловци су почели освајање северног леденог океана још у 12.веку. Данас преко Заполарја пролази Северни морски пут, који спаја Европски део Русије са Далеким Истоком. А арктички епиконтинентални појас постао је зона стратешких интереса водећих светских држава. По оценама експерата, то је велики, и не потпуно испитани и искоришћени извор угљоводоника.

Влад Гринкевич,