Изборни програм Младих СДС Бањалука

Млади Српске демократске странке Бањалука су сити празних прича и лаких а нереалних обећања. Нашој генерацији је рат упропастио дјетињство, поратна транзиција нам је загорчала наше најбоље године. Због тога, желимо да се боримо за будућност. Желимо да заснујемо породице у нормалним приликама, да наша дјеца не прођу оно кроз шта смо ми били принуђени да пролазимо.

Млади Српске демократске странке виде своју дужност у указивању на проблеме, на болести које су опхрвале нашу заједницу и, што је далеко битније, на изналажењу ријешења, пројеката и на конкретном и ефикасном дјеловању у правцу практичне реализације тих ријешења. Не може се излијечити болесник, ако му се претходно не дијагностицира болест. Али, сама дијагноза не значи ништа без конкретних мјера које воде ка оздрављењу. Зато ми хоћемо да окренемо лист. Хоћемо да престанемо са јаловим кукањем, хоћемо да престанемо са импотентним мозгањем и бескорисним мудровањем. Ми желимо да идемо у сусрет проблемима и да их ријешавамо, а не да окрећемо главу од њих. Бјежање од проблема неће ријешити проблем. Проблеми се ријешавају радом и стрпљењем. Проблеме ријешавају енергични и одлучни.

Кључни проблем у Бањалуци јесте незапосленост и девастирана привреда. То је проблем свих, па тако и младих. Данас је евидентно да је спроведени концепт либерализације трговине готово у потпуности уништио домаћу производњу и да су домаћи привредни ресурси или потпуно девастирани, или продани у бесцијење, или обезвријеђени. Ово зато јер се у тржишну утакмицу ушло неспремно- није урађен неопходан посао у легислативи и нису субвенцијама и другим подстицајима заштићени домаћи произвођачи- напротив, стиче се утисак да је неко овдје имао јасан циљ да се сваки покушај домаћег произвођача да „преживи“ на тржишту учини потпуно илузорним. Због уништене домаће производње, увоз је постао једини начин задовољавања потреба становништва, и у тој чињеници је основни узрок перманентног раста нашег спољнотрговинског дефицита. Млади СДС Бањалука нуде конкретне пројекте чија ће реализација побољшати стање у привреди:

-         Информисање и едукација младих о тржишту рада и тражењу посла;

-         увођење предузетништва у школе као факултативног предмета;

-         креирање образовне политике у складу с потребама тржишта рада;

-         субвенционисање предузетништва младих (посебан осврт на руралне, пољопривредне крајеве);

-         формирање кластера и укрупњавање пољопривредних добара;

-         формирање пословних инкубатора и бизнис центара;

-         омогућавање младим људима стицања радног искуства током школовања кроз програме стажирања;

-         уклањање административних баријера за покретање првог посла (предузећа) младих

-         едукација администрације и младих кроз примјере добре праксе ( Инђија, Сента, Берковићи);

-         формирање индустријских зона у бившим војним и индустријским објектима који нису у функцији;

-         повољни кредити младим људима за почетни бизнис;

-         повољни кредити младим људима који живе у руралним подручјима и баве се пољопривредном производњом ( камата 3 % годишње, отплата у производима);

-         субвенционисање домаћих произвођача, посебно оних који своје производе извозе ван Републике Српске и пољопривредних произвођача;

-         побољшање односа са нашом дијаспором, посебно стимулисање њеног улагања у Бањалуку;

-         субвенционисање из градског буџета сваког новог радног мјеста у приватном сектору на којем је запослена млада особа;

-         сваке године 7 % средстава из градског буџета треба инвестирати у ревитализацију једног стратешког предузећа на подручју града;

-         повећање средстава из градског буџета за стимулисање развоја малих и средњих предузећа.

Млади Српске демократске странке Бањалука сматрају да се вриједност сваке заједнице огледа у развијености и богатству њене културе и културног садржаја. У том смислу, цијенимо да је српски народ најбоље исказао свој креативни капацитет управо на овом пољу, и да је наша култура, сасвим сигурно, један од конститутивних елемената читаве европске културе и цивилизације. С обзиром на ту неспорну чињеницу, чврсто смо убјеђени да ми немамо било какве потребе да се одричемо своје културе како би просто реципирали нечију туђу. Млади СДС Бањалука цијене да је тренутна културна понуда далеко од ових стандарда које ми желимо да имамо у нашем граду. Умјесто културе, сервирају се кич и шунд, како би се појединци претворили у интелектуално редуковану масу, неспособну да осјети колико се њоме манипулише и импотентну да ствари промјени. Култура не смије да се третира чисто са аспекта профита- инвестиције у култури дају своје врло богате плодове постепено, али ти плодови су несумњиви. Управо је поквареност карактера и један врло негативан менталитет продукт лоше културне политике, и, уколико желимо да се мјењамо набоље, што је неопходно ако не желимо да се потпуно (само)уништимо, мораћемо на потпуно другачији начин да третирамо и културу. Такође, ми сматрамо да је култура нешто што, попут образовања, мора да се промовише и развија и у кући и у школи, поред личног ангажмана. У ствари, неопходно је да све институције и сви ми заједно радимо на подстрекавању посебно дјеце и младих људи да активно раде на личном усавршавању, како бисмо сутра имали људе који ће бити у стању да одговоре изазовима. Такође, врло је битно да свако у нашем граду мора имати шансу да види или чује, или да ради и креира нешто што га интересује, наравно, уколико се то не противи законима и моралу заједнице, којег не треба схватати рестриктивно- суштина и јесте у томе да се култура и културни живот заједнице не развија на бази послушности, ауторитета и полтронства, конвертити не могу и не смију бити ти који обогаћују културу нашег друштва. Значи, потребна је једна диверзификација културног садржаја, гдје људи неће бити заробљеници турбо- фолк модела живљења, него ће имати прилику и да се упознају с нечим другачијим, алтернативнијим, као и да понуде нешто аутентично- тежњу да људе учинимо инвентивнијима и креативнијима најлакше ћемо афирмисати на овај начин. Неки од наших приједлога овдје би били:

- стипендирање талентованих умјетника из буџета Града, и њихова квалитетнија едукација, што кроз слање на предавања у иностранство, што кроз довођење квалитетних стручњака у Бањалуку;

- квалитетнија заштита моралних и ауторских права стваралаца;

- развијање Стратегије развоја културе на нивоу Републике Српске;

- ослобађање пореза донатора у култури;

- отварање хард и хеви музичког фестивала, какав тренутно не постоји ни у Бањалуци ни у Републици Српској;

- давање додатне подршке постојећим културно-умјетничким фестивалима.

Што се спорта тиче, не треба бити неки посебан познавалац српског менталитета да би се схватило да смо народ који воли да се такмичи и- побјеђује. То је сигурно и један од разлога због чега имамо свјетски познате спортисте, иако нисмо бројчано велика и материјално богата нација. Такође, вјероватно и наша урођена склоност ка игри и импровизацији чини спорт толико омиљеним у нашем друштву. Управо овај афинитет према спорту треба искористити и као начин афирмације наше заједнице у Европи и свијету, али и као један од најзначајнијих механизама за борбу против нежељених појава у нашем друштву- наркоманије, алкохолизма и скитничења. Исто тако, морамо промовисати један систем вриједности према којем је мјесто дјеце и омладине више на спортским игралиштима, него испред телевизора или компјутера, а да загушљиве и мрачне кафане, кладионице, сони клубови- никако нису мјеста на којима млади, а дјеца поготово, треба да пребивају. Процес социјализације, дакле, треба да се одвија у школи и на игралишту, а не на улици или биртији. Наравно, сасвим је разумљиво да се појмови социјализације и тв екрана међусобно искључују. Потребно је истаћи и да афирмација спорта не значи искључиво афирмацију само професионалног спорта, напротив- из претходно наведеног сасвим је јасно да ми подједнак значај придајемо и рекреативном спорту- његова улога у омасовљењу начела здравог живота немјерљива је у овом времену брзог живљења, кад је и младима и оним не тако младима неопходна физичка активност како би свој организам одморили од свакодневних стресова и напора. Ту посебно долази до изражаја превентивна функција спорта, јер се свакодневним упражњавањем физичких активности смањује ризик разноразних обољења, и у материјално сиромашној заједници каква је наша, гдје су могућности изградње савремених медицинских установа и, уопште, модерна здравствена заштита лимитиране управо тим хроничним недостатком новца, спорт је у том смислу од прворазредног значаја.

  Одређене идеје и пројекте нудимо и у овој области:

- на подручју сваке мјесне заједнице на територији Бањалуке мора постојати макар једно отворено спортско игралиште, а Стратегију развоја Града треба допунити и пројектом да до 2015. године у свакој мјесној заједници гдје је тренутно нема, буде изграђена једна дворана и, евентуално, базен;

- из буџета Града мора се издвајати више средстава за спортске клубове, посебно за оне који имају добар програм рада са омладинским секцијама, и у том смислу не смије бити фаворизовања одређених спортова или одређених клубова, већ једини критеријум мора бити број младих спортиста који у одређеном клубу тренира и спортски резултати тог клуба;

- Град је дужан и да проналази механизме којима ће провјеравати квалитет стручних и педагошких квалитета спортских радника и тренера који раде са дјецом и омладином, а ефикасан модел би биле комисије састављене од провјерених стручњака које би редовно вршиле тестирања и контроле рада у омладинским погонима клубова;

- најталентованији млади спортисти морају бити стипендирани из буџета Града;

- Град мора успоставити сарадњу са најтрофејнијим и најреномиранијим српским спортским друштвима, Партизаном и Црвеном Звездом, како би најталентованији млади бањалучки спортисти могли да се усавршавају у њиховим одговарајућим секцијама;

- од посебног је значаја квалитет медицинског тестирања младих спортиста, и да се не би дешавале трагичне ствари, потребно је да Град иницира доношење једног квалитетног правилника којим би се регулисао начин и обим медицинских тестова омладинских категорија у спортским клубовима.

Изазови су озбиљни, а наш нерад, подметање клипова једних другима ( „да комшији цркне крава“), неодговорност, склоност мјењања стања свијести како би се побјегло од проблема употребом опојних средстава, окретање криминалу (било као начину прикупљања средстава за пуко преживљавање, било као начину акумулације капитала- криминал „бијелих оковратника“, било као начину лијечења комплекса), љеност и неспремност на прилагођавање новим ситуацијама- сигурни су знаци болести наше заједнице. Она треба лијек. Ми требамо истину. Самозаваравања је доста, стављање главе у пијесак неће ријешити проблеме, ми морамо бити искрени према себи, ми морамо коначно преузети одговорност за своје погрешне потезе., ми се морамо изборити за своју будућност!