Хасан Рохани: нова нада у попуштању напетости

По свему судећи, односи Ирана и Запада улазе у фазу извесног попуштања напетости. У сваком случају ново иранско руководство демонстрира спремност за преговоре, а Запад је приморан да се смешка заузврат.

Пример принудне мирољубивости показао је министар иностраних послова Велике Британије Вилијам Хејг, који је током своје дипломатске каријере био доследни присталица строге линије у погледу Ирана. Али сада је министар изјавио да је неопходнан хитан прогрес како у британско-иранским односима, тако и по питању преговора о нуклеарном програму Ирана. Повоз за оптимизам европљани виде у фигури новог иранског председника Хасана Роуханија. Одмах после ступања на дужност он је изјавио да је Техеран спреман да учини свој нуклеарни програм још транспарентнијим, и обећа да ће радити у конструктиној сарадњи са осталим светом. Нови председник је назвао међуанродне санкције уведене против Ирана непоштеним и обећао је да ће тражити њихово укидање. То је највећа главобоља Роуханија. Економија Ирана се налази, по неким оценама, у прединфарктном стању управо због економских санкција. То схвата не само председник, већ и обични Иранци, који сматрају да оштру конфронтацију на међународној арени треба окончати.

Рохани је спреман да разговара са Западом. И Западу не остаје ништа друго осим да подржи дијалог који је означен. Између осталог многи експерти сматрају да у суштини ситуација ће остати као и раније. Како сматра експерт за проблеме Централне Азије и Блиског Истока Семјон Багдасаров:

- Иран неће одустати од нуклеарног програма. Он ће га наставити. Мења се само реторика. Ако је Ахмадинеџад имао врло жесток став, Роухани позива на неке преговоре. На Западу то одлично схватају. Али Европа није спремна за заоштраање односа са Ираном, што може да доведе до војног конфликта. Зато су европљани узели тајм-аут и покушали да ублаже ситуацију. Али резултат ће бити исти као и раније.

Многи сматрају Роханија реформатором, мада је такође тешко назвати га либералом. У сваком случају подржавају га умерени конзервативци, који виде у новом председнику наду за спас режима од даљег пада ауторитета због економских и спољнополитичких проблема. По мишљењу главног уредника портала Тера Америка Бориса Межујева:

- Проблем се састоји не у томе да ли Роухани поседује реалну власт. Он никада не би постао председник да се теократско руководство Ирана скептички односило према његовој кандидатури. И ако је Роухани ипак заузео председничку фотељу, значи режим је спреман да се одлучи на ублажавање става о нуклеарном програму. Мишљење Роуханија одражава стање умова унутар владајуће елите Ирана. Шта више, избор Роуханија фактички продужава још пре годину дана означену линију САД на политички дијалог са Ираном. То још није попуштање. Али то је жеља да се нађе компромис. Британија покушава да искористи тај талас и да се креће можда мало испрад свог прекоокеанског партнера.

Наравно, Запад тешко да ће променити свој прави однос према иранском режиму. Са Роуханијем или без њега Иран остаје теократија, врло далека од стандарда демократије евроатлантског типа. Значи, ова држава и даље је на челу списка кандидата за револуцију у боји. Ипак догађаји у последње време су показали да је иранско друштво спремно на реформе, чија социјална база постаје иранска интелигенција, студенти, крупни и средњи бизнисмени. И Запад је решио да подржи дијалог са Ираном, привремено да одустане од претњи како би угодио светском јавном мњењу и са слабом надом да ће Иран једном престати тако отворено да демонстрира непријатељство према експанзионистичким плановима Запада – и на Блиском Истоку и у светским размерама.

Сергеј Дуз,