Трианон: истина и измишљотина
Раст националистичких расположења и међудржавне напетости који се бележи у данашњој Европи, по правилу потхрањује се позивањем на регионалну историју. То је и схватљиво, Историја практично сваког региона пуна је неједнозначних догађаја и процеса, када су велике територије мењале своју државну припадност, а премештања (добровољна и не баш) читавих народа и етничких група коначно компликовала етно-религиозну слику.
На крају у региону се вековима формирало етничко преплитање и клупко узајамних претензија. Посебно очигледно се то види у региону Централне и Источне Европе који је преживео глобално прекрајање граница после Првог светског рата. Дајемо реч аналитичару Гласа Русије Петру Искендерову.
Да почнемо од историјских чињеница. У Транонском мировном споразуму централна тачка је била констатације губитка значајних територија за Мађарску, које је Будимпешта навикла да сматра својим историјским територијама. Румунији је припала Трансилванија и источни Банат, у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (претеча будуће Југославије) ушли су Бачка и западни део Баната. Словачка и Подкарпатска Русија били су укључени у састав формиране Чехословачке. Бургенланд је предат Аустрији. На крају је Мађарска лишена две трећине предратних територија и становништва.
Трианон из 1920. године није Берлин из 1878. године када су чланови «концерта великих сила» заиста имали за циљ да очувају међусобни баланс и активирали систем одвраћања и противтежа. После Првог светског рата на дневни ред је дошло не узајамно маневрисање држава Антанте и Тројног пакта, већ прекрајање Европе у интересима држава победница, које су се уз от суочиле са таласом националних револуција на територији исте те Аустроугарске.
Са ове тачке гледишта Трианонски мировни споразум само је фиксирао војно-политички статус кво који је постојао у том тренутку за Трансивланију, Словачку или Војводину. Што се тиче саме етно-религиозне и геополитичке слике региона – она се формирала током векова, и тешко да ју је могуће променити укидањем, или напротив, рехабилитацијом појединог историјског документа.
Актуелни ћорсокак о проблему Косова, озбиљне противречности у Босни и Херцеговини које трају, крхки баланс снага у Македонији сведоче о истом – о опасности од претеране апсолутизације појединих повољних само једној земљи демографских, историјских и других фактора. Решења сличних вековних историјских спорова треба тражити на основу сарадње и интеграције, а не путем новог прекрајања граница по прашњавим аршинима од пре сто година.
Петар Искебнеров,
- Извор
- Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs
- Повезане теме
- историја
- геополитика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















