Писац који је пронашао времеплов - Жил Верн

Од давнина људи сањају да пронађу времеплов, како би се упутили у прошлост и завирили у будућност. Покушаји научника до данас нису уродили плодом. Ипак упркос логици и научним достигнућима, једном човеку је ипак пошло за руком да постане путник кроз време. То је француски писац научне фантастике Жил Верн. Између осталог, без обзира на све романе где је описано мноштво проналазака, направљених већ после смрти аутора, писац није имао научно обзраовање. Како му је пошло за руком да завири у будућност?

Необичност романа прославила је писца, учнила га љубимцем не само своје епохе. Данас, према статистици УНЕСКА, књиге Жила Верна заузимају друго место у свету по популарности и преведене су на 148 језика. До данас приликом читања његових романа стиче се утисак да је аутор завирио у наш свет, а затим као хроничар записао виђено. Истина, писац није познавао научне термине двадесетог века и говорио је доступним језиком за савременике.

Али све једно, подударности задивљују. Да упоредимо околности летова на Месец 1969. и 1970. и догађаје из романа Са Земље на Месец директним путем за 97 сати и 20 минута и Око Месеца. На, пример, посаде Аполона-11 и Аполона-12 састојале су се од три особе, у космичком броду Жила Верна такође су била три космонаута. Оба космодрома, прави и измишљени, налазе се на Флориди, писац је успео чак да укаже скоро тачне координате. Његов стартни полигон Стоунс-Хил налази се поред правог космодрома Кајп Јенеди, одакле је стартовао Аполон. Оба лета су се десила у априлу. Писац је погодио и назив космичког брода: његова Колумијада одговара командном модулу Колумбија и има исти облик конуса.

Жилу Верну је пошло за руком да израчуна да ће Колумбија путовати брзиом од 11 километара у секунди, тачније око 40 000 километара на сат и да ће стићи на Месец за 97 сати, 13 минута и 20 секунди, тачније за четири дана. Брзина Аполона-11 је износила око 39 000 километара на сат, брод је дошао на Месец за 4 дана, 6 сати и 46 минута. Да подсетимо, путовање Колумбијаде било је описано тачно сто година пре лета Аполона-13 у априлу 1970.

Шта је још предвидео писац? Списак је прилично дуг: авион (Властелин света, 1904), хеликоптер (Робур-Освајач, 1886), изградњу Транссибирске и Трансмонголске магистрале (Клодиус Бомбарнак. Бележница репортера о открићу велике Трансазијске магистрале (Из Русије у Пекинг, 1992), авион са променљивим вектором вуче (Необични доживљаје Барсакове експедиције, роман који је завршио пишчев син 1919. године), плоходност Северног морског пута за једну навигацију (Нађени са потонуле Цинтије, 1885).

1994. године праунук писца Жила Верна, оперски тенор, нашао је рукопис необјављеног романа Париз у 20. веку (1863), чије постојање се дуго сматрало породичним предањем. У тој књизи Верн говори о видеовези, телевизији, описује метро, аутомобиле са моторима унутрашњег сагоревања који ради на водоник, факсове, дигитроне и обичне ствари за 20. век.

Нису ли све то просто подударности? За сумњичаве то је тако. Али ми читаоци желимо да верујемо да је Жил Верн поседовао тајну способност да путује у будућнсот. Како је то чинио, остаје тајна, али увек има шансе да се за њу пронађе кључ.

Ана Фјодорова,