Мађарска економија обара рекорде за инат ЕУ

Инфлација у Мађарској је постигла рекордно ниски ниво у периоду од јуна 1974. године..Чак су експерти били изненађени подацима објављеним од стране националног статистичког завода Мађарске. У августу ниво инфлације у земљи је износио 1,3 одсто, прерачунавајући за последњих 12 месеци.

Још у јулу је тај податак износио 1,8 одсто, те су аналитичари очекивали његово смањење максимално на 1,7 одсто. Међутим, регистрован је рекорд, који нас враћа у далеку 1974. годину – епоси процвата социјалистичког система и СЕВ-а. Управо тада, у јуну је инфлација у Мађарској последњи пут била још мања.

Зар су антикризни програми Европске централне банке и ММФ најзад демонстрирали своју апсолутну ефикасност – бар у једној земљи? Нажалост, чиновници у Бриселу, њихови рецепти строге буџетске дисциплине и напори надзорних функција ЕЦБ немају с тим везе. Инфлација се повукла не пред Бриселом, већ зборг антикризних мера мађарске владе.

Могуће је на различите начине третирати политичке тежње харизматичног премијера Мађарске Виктора Орбана, међутим, не може да му се одузме економска одлучно ст и доследност. Усмеривши се на национално-оријентисане и социјално-економске реформе, он их реализује, не обазирући се на повике из Брисела. Између осталог, у оквиру општенационалних и антикризних мера владе је од јануара ове године директивно смањила за 10 одсто цене гаса, струје и грејања – обавезујући одговарајуће «управне компаније» да самостално покрију трошкове.

У ЕУ су почели да говоре о поткопавању принципа тржишне економије, неиспуњавању антикризних препорука Еврокомисије и популизму – међутим, влада Орбана је за узврат обећала да ће поновити такву меру 1. новембра ове године. Што се тиче економских показатеља Мађарске, чак званична агенција ЕУ Eurostat била је приморана да констатује да је земља изашла из рецесије, влада успева да држи буџетски дефицит у оквиру 3 одсто бруто-домаћег производа, што иначе тражи ЕУ, док се крајем ове године очекује обнављање стабилног економског раста. Коментар професора руске Финансијске академије Бориса Рубцова.

- Данашњи догађаји иначе истичу да је у неким случајима европске земље заиста боље да очувају независност своје новчано-кредитне политике. То се више исплати. Међутим, у сваком конкретном случају, свакако, потребно је проценити ситуацију у својој земљи. Низ источноевропских земаља (међу њима и Мађарска) у овој фази не жели да уђе у еврозону. То је њихов објективни став.

Мађарско економско чудо, о којем већ говоре неки експерти – може да натера ЕУ и друге институте да ревидирају своје глобалне концепције, између осталих, у вези са местом и улогом читаве Источне Европе.

Запад преживљава кризу и дефицит лидерства, он тражи одговоре на низ нових изазова – тако каже о ситуацији данас у Европи и у читавом свету америчко издање The American Interest. Није ни чудо када неке европске земље покушавају да реше проблеме на основи сопствених представа и концепција. Изгледа да је Мађарска постала прва ласта на том путу.

Петар Искендеров,