Лажирање историје и лажна елита

Проширена оптужница Радовану Караџићу, да се на више мјеста у Републици Српској догодио геноцид, изјава Питера Галбрајта да је ратно вођство РС фашистичко и геноцидно, као и приједлог Мустафе еф. Церића да се 11. јул прогласи даном жалости у Европи јесте покушај лажирања историје. Таквим приступом као да се прије Сребренице није нигдје десио рат и злочин уистину геноцидних размјера. То је покушај  не само да се Република Српска лажно представи као геноцидна творевина, већ да се слободарском српском народу, наметне особина геноцидног народа, који као такав није вриједан живљења.

Узрок оваквог понашања јесте у психолошким разлозима и чињеници да смо ми Срби као народ, свједоци историје која се дешавала на овим просторима, а која је погубна управо за оне који се хоће представити као једине жртве страдања у рату 1991-1995. године од „геноцидног“ српског народа.

Покрет није изненађен што се српском народу  хоће наметнути лаж, већ је изненађен што српска елита, доктори наука и академици, на све то ћуте. Они, својим нереаговањем о тако важним питањима, сами себе проглашавају лажном елитом, која не би као таква смјела имати повлашћен положај у друштву.

Покрет је охрабрен изјавом  да ће Радован Караџић своју одбрану заснивати на чињеници  да у  РС није било геноцида. То ће бити најбоља одбрана Српске, али и правде и истине. Из тих разлога покрет ће наставити  организовање митинга подршке Радовану Караџићу по мјестима у РС са поруком: ИСТИНОМ О РАДОВАНУ БРАНИМО СРПСКУ.