У бестежинском стању највише страдају мождане артерије

Бестежинско стање има највећи утицај на мождане артерије. То је закључак научника Русије и САД, који проучавају резултате заједничког пројекта „Бион-М“. Пројекат истражује утицај свемирских услова на живе организме.

У пролеће и лето ове године руски и амерички стручњаци лансирали су у свемир озбиљан десант – мишеве, геконе, акваријумске рибице, биљке и микроорганизме. Месец дана у бестежинском стању – овај лет је био најдужи у историји свемирских путовања брода са животињама. У августу у Москви, у Руском институту за истраживање медицинско-биолошких проблема, обављен је земаљски део експеримента.

Испоставило се, да мождане артерије страдају далеко више, него, узмимо на пример, бедрене артерије, - прича о првим резултатима експеримента научни руководилац пројекта „Бион-М“ Владимир Сичев. Према његовим речима, добијени резултати скрећу пажњу да бестежинско стање може значајно утицати на бројне функције мозга, међу којима и мисаоне.

Животиње-астронаути спремане су за лет на најозбиљнији начин. Вршена су контролна мерења тежине, дужине, припремане су за бестежинско стање. Чак су обављени озбиљни психотестови, да би се разумело, које јединке, мужјаци или женке, боље подносе свемир. Испоставило се да су мужјаци издржљивији. Сичев даје објашњење.

- Женке имају изражајни хормонални фон, који скрива бројне промене, из тог разлога мужјаци су занимљивији за истраживање, него женке. Истина мужјаци су далеко агресивнији и оштрије реагују на промене физичких услова живота.

Најбоље су лет поднели гуштери: екипа гекона није имала губитака. Од 45 мишева на Земљу се вратило само 19. Неке животиње нису поднели оптерећења приликом старта. Друге јединке су погинуле у међусобним сукобима. Рибице нису поднели лет, наиме, искључила се светлост, и растиње је престало да врши синтезу кисеоника за њих.

У земаљском делу експеримента, животиње су 30 дана живеле у условима исте температуре, влажности и састава ваздуха, као у свемирској станици, али без повећане радијације и бестежинског стања. Научници су упоредили стање животиња, артеријални притисак, и дошли до закључака, веома значајних за свемирске летове човека, - утицај бестежинског стања на мождане функције.

Сада ће током пола године посматрати видеоснимке и анализирати податке. Животиње, које су се вратиле из свемирског путовања, стручњаци Руског института за истраживање медицинско-биолошких проблема проучавају заједно са америчким колегама уз примену најновијих метода испитивања.

Приоритет наредног периода је испитивање утицаја свемира на крвоток у целини, и наравно на срце, изјавио је Владимир Сичев.

Олга Соболевска,