Путинов реформатор сређује војску

Један од првих рањених у руском рату с Грузијом био је генерал Анатолиј Хруљов – главнокомандујући 58. армије, погођен артиљеријским шрапнелом и евакуисан. Рањавање официра високог чина на такав начин било је војнички гледано нелогично. Међутим, апсурд догађаја изразио је на неки начин целу операцију, у коју се с руске стране ушло као с повезом преко очију, без јасног сазнања с које ће се стране наићи на ватру противника – где су тачно грузијске јединице.

Руси нису имали беспилотне шпијунске летелице. Били су без опреме за ноћно осматрање. Међусобна радио-веза била је слаба и командири су се сналазили мобилним телефонима. Авијација је подржавала трупе, али „по свом компасу”, дејствујући без координације.


Повраћени „кључеви Кавказа”

У таквим условима, артиљерија Грузије остала је нерањена све до наредбе Тбилисија о повлачењу, а руско ваздухопловство платило је у кратком рату са чак седам оборених бомбардера („сухоја” и једним Ту-22М3). Москва није имала информацију да је њен ратни противник у међувремену опскрбљен украјинским противавионским пројектилима.

Политички учинак „петодневног рата” је велики. Један најзад добијени рат је радо примљен поклон Кремља јавности Русије, предуго траумираној осећањем инфериорности руске војске, показане интервенцијом генерала Грачова у Чеченији. Трупе послате у Грузију биле су коначно нешто друго – у односу на измучене регруте-обвезнике, препуштене свирепостима одасвуд сабраних бандита.

У Грузији су дебитовали професионалци – добровољно регрутован ембрион једне будуће армије, замишљен у форми руске реплике америчких „маринаца”. Њен преображај, из гломазне агломерације униформисаних паразита и тлачених војних обвезника, обећаван је годинама. Али, све доскоро без прогресивног помака. Тешко је савладати солидаран унутрашњи отпор руских високих чинова.

Нове јединице (међу њима и Чечени батаљона Васток Сулима Јамадајева) појавиле су се у пољу борбено мотивисане и знатно боље организоване. „Победа над агресором” принета је уз помоћ медија и у последњи забити кутак – и аплауз Руса Медведеву и Путину одјекнуо је јаче од топова у Грузији.  

Рат је донео поен код куће, али и геостратешки. Запоседањем Јужне Осетије и Абхазије, у којима се војнички већ утврђује, Русија је повратила „кључеве Кавказа”, и њена чизма је сада тик уз вентил западних проводника енергије из каспијског региона, на кавкаској раскрсници. Угрожена је једна од дивиденди САД из „добијеног хладног рата”. Осим тога, придодат је материјални аргумент тези Москве да Русија, рачун за своје поступке полаже само себи и више никоме – те ће сама и контролисати и можда кориговати догађаје у простору бившег СССР-а. Бивши СССР је сада „зона њених интереса”.


Мањкавости тенковских јединица

Искрсава, међутим, питање оспособљености армије и флоте да својим развојем, организацијом и наоружањем прати врло високо подигнуту лествицу руске спољне политике. Премијер Путин је, у својству председника, учинио више симболичних гестова (патролама бомбардера над егзотичним морима, или испаљивањем ракета), журећи да каже да је Русија бар у папучама совјетске силе. Али они који су армију покушали да виде „кроз Грузију” нису задовољни тиме што су видели.

Од пет авиона ратног ваздухопловства, четири је застарело, тврди адмирал Едуард Балтин, бивши командант совјетске Црноморске флоте („Независимаја газета”, 20. августа).

„Грузини су оборили наше Су–25, а то је, ето, авион који је ратовао још у Авганистану. (...) Не би било потребно слати пилоте под ватру ПВО, да је у наоружању било (беспилотних) БПЛА.” Адмирал ламентира и над стањем бродоградње. Она, каже, „никако не успева да уведе у серију земљи тако потребне подморнице са стратешким ракетама” – док 65 одсто стратешких нуклеарних снага САД дежура баш у океану.

„Функционери владе и Министарства одбране нису једанпут јавно изјављивали да савремено оружје и борбена техника само што не почну да пристижу јединицама (Генерал армије Михаил Мојсејев, бивши начелник Генералштаба СССР-а). А показало се – 58 армија опет ратује на БМП-1 коме је скоро четрдесет година, и грузијска ПВО обара руске авионе зато што обавештајци незнају где се налазе и какве су противваздушне снаге агресора.”

Генерал Владимир Болдирев, главнокомандујући здруженим снагама инвазије са штабом у Владикавказу, у Северној Осетији, изјавио је, када је све било готово да су борбе откриле два недостатка руских тенковских јединица – рђаву комуникацију и лош командни систем(РИА новости, 13. септембра).

Бројне сличне изјаве, описи и подаци, указују да Москва, упркос узастопним покушајима да изведе војну реформу, и даље, у претежном делу има на располагању архаичне остатке совјетских оружаних снага. Укључујући и наоружање.

Министру одбране Анатолију Сердјукову наложено је да припреми предлог опскрбе армије и флоте савременим средствима рата, пише М.М.Растопшин, кандидат техничких наука („Независимаја газета”, 5.септембра).

„Међутим, код нас се под видом савременог наоружања издају обрасци од јуче. А други се немају откуд узети, с обзиром на то да војна наука и конструкциони бирои таворе у дубоком паду.” Петодневни рат је потврдио да је у употреби „маса, још од совјетских времена недорађеног наоружања”, а постојећи систем израде „не осигурава ни висок темпо преоружавања ни квалитет”.


Први задатак – „сређивање књига”

У руској историји постоји ситуација слична данашњој, из година после грађанског рата, када је наоружани хаос бољшевика требало престројити у поредак налик армији. Црвена армија је тада извучена из руку Троцког и препуштена Фрунзеу (одлуком Пленума ЦК РКП, фебруара 1924), од кога се захтевало да смањи људство, али да оружане снаге развије у борбено спреман, ефикасан и јефтин ратни механизам. Одузимање војске Троцком имало је политичку позадину (да му се осујети да Стаљину пресече пут ка власти када Лењин умре) – али, свеједно, Михаил Фрунзе је био успешан реформатор и Совјети су добили армију.

Министар одбране Сердјуков има сличан задатак, можда Путиновог Фрунзеа, али пронађеног у пореској полицији, вероватно због умећа да „прочешљава” цифре. Изгледа да је то био први и најважнији задатак – „да се среде књиге”, јер растући буџет (с пет милијарди долара године 2000, на 40 милијарди 2008. и 50 милијарди 2009) не доноси ефекте. Великим делом средстава одржава се арсенал нуклеарног застрашивања. Добар део коштају одећа и издржавање више од милион људи, али има тврдњи да се „трећина трошкова одбране проневери” („Економист”). „Резултат (повећаног улагања) је незнатан, ако не ништаван: нема новог оружја, мале су плате, раширено незадовољство”, цитиран је с оценом стања у армији Павел Фелгенауер, војни аналитичар „Нове газете”. Фелгенауер „не зна да ли ће реформе на којима инсистира Сердјуков учинити ствари бољим”, али мисли да је то како оне данас изгледају „неподношљиво, и Путин је због тога и одредио Сердјукова, са задатком да рашчисти ситуацију”.

Председник Медведев наложио је да се „све формације имају довести на ниво сталне борбене готовости” до 2020.(26. септембра, говорећи у Оренбуршкој области). То подразумева да се до рока раскрсти с попуном по систему опште војне обавезе. Недавно, Сердјуков се размахнуо по највишим чиновима, наговестио омасовљење нижих официра, гипкије формације и – веће плате. Запад прати руске кораке, али не прибојава се војске већ манипулације гасом и нафтом. Тренутно је то убитачније. 

--------------------------------------------------------------------------

Мање генерала, више поручника
До 2012. Русија ће драстично смањити број генерала, пуковника, мајора и капетана, а знатно ће повећати број поручника, саопштио је министар одбране Анатолиј Сердјуков, пошто је план његових реформи потписао председник Русије Дмитриј Медведев. Упоредо с тим, до исте године ће се знатно смањити број војних јединица, у настојању да се армија учини гипкијом и оствари већу борбену готовост.
 
Према објављеном саопштењу, број генерала смањиће се за четири године са 1.107 на 886. Број пуковника –са 25.665 на 9.114, мајора са 99.550 на 25.000, а број капетана са 90.000 на 40.000. Број поручника биће у истом периоду повећан са садашњих 50.000 на 60.000.
 
Број војних јединица је овим планом драстично смањен – са 1.890 на свега 172.
Реч је о трупама, пошто по ваздухопловству, флоти, стратешким ракетним снагама, космичким и ваздушно-десантним снагама „сечиво” није с том оштрином спуштено. Ваздухопловство ће, уместо 340, имати 180 јединица. Морнарица ће, уместо 240, остати са 123, стратешке ракетне снаге, уместо дванаест, са осам, космичке, уместо седам, са шест и падобранци, уместо шест, са пет јединица.
 
Циљ реформе је, објаснио је Сердјуков – да се пешадијске дивизије и пукови преобразе у много компактније бригаде, какве постоје у западним армијама.

Број (совјетских) војних академија биће убудуће четвороструко нижи. Остаће их само десет – од 65, колико их тренутно има.

„Руско војно образовање преобразиће се да би одговарало много ефикаснијем америчком”, коментарисао је цивилни саветник Министарства одбране Виталиј Шлихов. Реформа Анатолија Сердјукова представља, показало се, више него шок за „трбоње” Министарства и Генералштаба, јер налаже виталну командну структуру од осам и по хиљада – уместо 21.813 запослених, колико она сада има.