Свети ратници окупили Јерменску апостолску цркву

Милион и по светих мученика у скорије време могу бити канонизовани у оквиру Јерменске апостолске цркве. Питање о канонизацији жртава геноцида јерменског народа разматра се ових дана на Архијерејском сабору у Јеревану. Скуп виших духовнка јерменске цркве одржава се први пут за готово 4 века.

Овај сабор јерменских јерарха необичан је по много чему. Последње такво окупљање је било 1651.године и први пут у историји на Сабору учествују епископи јерменских католикосата - Првопрестолног Ечмиадзина (Јерменија) и Великог Дома Киликијског (Либан). Међу изабраним темама је пре свега, одлука да се канонизују жртве јерменског геноцида - то је таква стратегија - изјавио је у интервјуу за „Глас Русије“ политиколог института Кавказа из Јерменије Грант Микаељан:

- Међу овим католикосатима било је проблема. То је и полтички фактор и некаква конкуренција. Дуго уопште није било ни комуникације међу њима. Одржавање заједничког сабора може да реши оне проблеме који се се током последњег века веома заоштрили. Основа помирења ће бити питање од општенародног значаја- канонизација жртава геноцида.

Током векова у традицији Јерменске апостолске цркве свеци су се канонизирали према сећању о извршеном духовном подвигу. Специјалних сабора, заседања и комисије по овом питању у Јерменији се нису одржавали. До данас не постоји специјални чин који би се неко уврстио међу свеце.

Према питању могућности канонизације жртава требало би приступити са доста опреза, сматра помоћник проректора за научно-богословска питања Московске духовне академије Антониј Борисов:

- У историји Руске православне цркве било је прецендената, када су велике групе људи, пострадавши за веру Христа такође били колективно канонизовани. Последњи велики пример: Јубиларни архијерејски сабор 2000. године. Тада су свецима били проглашени новомученици и верници руски, то јест људи који су пострадали за Христа и своју веру током година совјетских атеистичких прогона. Ипак, у овом случају геноцид јерменског станивништва у Турској се разматра пре као религиозни прогон, а не као политички и национали. У овом смислу јерменска црква би требало да буде веома опрезна са канонизацијом, а сваки случај да се разматра посебно.

Геноцид Јермена 1915. године сматра се првим геноцидом 20. века. Турска пориче оптужбе за масовно истрбљење око милион и по Јермена током Првог светског рата и врло болно реагује на критике Запада по овом питању. Ипак чињеницу да је то било врло директно истрбљење Јермена од стране Турака, већ су признале многе државе. Међу њима Русија, Уругвај, Венецуела, Аргентина, Кипар, Либан, Канада и већина држава које чине САД, њих 42, као и већина чланица ЕУ.

Милена Фаустова,