Сјај трачанског злата

317 сјајних експоната чини изложбу Тракијско злато из Бугарске, која се одржава у Москви у Историјском музеју од 1. октобра до 30. новембра. Експонате је дало седам бугарских музеја и приватни колекционари. То је највећа изложба археолошких споменика везаних за историју древне Тракије која је икада одржана у Русији.

Од Дњепра до Егејског мора – такву огромну територију древни Трачани су заузимали пре 2-3 хиљаде година. Они су се сматрали вештим земљорадницима и сточарима, храбрим ратницима и ловцима. Имали су своја предања, на пример о волшебним коњаницима. Али када су на њихове територије дошли Грци, Трачани су примили и грчку митологију и богове и хероје. Говори координатор изложбе Кирил Фирсов.

- Грчка митологија је ушла у трачанску у прерађеном виду. Грчки бог Дионис је био подељен на бога сунца и бога ватре. Орфеј који је прво био грчки лик, постао је трачански херој, и чак су Грци почели да га називају Трачанин Орфеј.

Наравно, митолошки ликови су представљани на посуђу, накиту, драгоценим оклопима, мачевима и другим предметима. Али најефектнији обрасци трачанске уметности су несумњиво ритони – посуде у облику рога чија основа је направљена у форми глава хероја трачанских легенди. Ритон је у суштини симбол трачанске културе који их је пратио у свакодневном животу и загробном свету.

Посетиоци изложбе који се први пут упознају са уметношћу древних Трачана могу да помсиле да се овај древни народ буквално клањао злату. Тако су сматрали још древни Грци и често су са подсмехом називали Трачане „сјајним“. А по речима познаваоца трачанске културе и историје, кустоса бугарског Фонда Тракија Ивана Маразова, злато Трачани нису просто обожавали, већ је оно указивало на њихов социјални статус.

Већина предмета на изложби су случајни проналасци, а не резултат циљаних археолошких ископавања гробница у којима су били сахрањени знатни људи и вождови у окружењу огромне количине драгоцености. Гробнице су нажалост покрадене још у древна времена. А благо се до данас налази на територији бивше Тракије. Све захвљаљујући томе што су тракијске вође имале занимљив обичај, говори координатор изложбе Кирил Фирсов.

- Тракијски цар је имао једну обавезу која је потврђивала његово царско достојанство. Он је имао обавезу да закопа неко благо, а још боље да нађе неко благо. Некоме је полазило за руком да нађе, а неком не. Али закопавали су сигурно, зато што их ми до данас налазимо.

Свих 317 предмета говоре о фантастичном нивоу културе, цивилизације, уметности, која је већ пре три хиљаде година била на земљи, рекао је министар културе РФ Владимир Медински на свечаном отварању изложбе.

Татјана Завјалова,