Светско тржиште течног гаса: сигурни раст

Данас око трећине светске трговине гасом отпада на течни гас. И мада 2011. године темпо раста је пао, експерти предвиђају овом тржишту светлу будућност. 2015. године биће пуштено у екплоатацију одмах неколико предузећа за производњу течног гаса у Азији и Аустралији. Испоруке течног гаса у иностранство треба да буду започете у Мозамбику, Танзанији, Израелу. На удео Русије сада отпада највише 4% светског извоза течног гаса, али овај показатељ битно ће се увећати за неколико година.

Према прогнозама Међународне енергетске агенције, капацитети за производњу течног гаса достићи ће до 2020. године 580 милиона тона годишње. Истовремено увећаће се број извозника ове продукције, пре свега на рачун САД, истиче руководилац Центра за проучавање светских енергетских тржишта Вјачеслав Кулагин.

- Наредних година пуштање капацитета за производњу течног гаса биће врло озбиљно. Тржиште ће расти, а конкуренција у свим правцима јача. Сада говоримо о извозу гаса из САД. Основни проблем тамо састоји се у добијању дозвола за извоз, у првом реду у земље са којима нема споразума о слободној трговини. Управо оне занимају главне испоручиоце течног гаса. Била је издата само једна дозвола. Али већ 2013. године нове дозволе су почеле да се издају и сада се Америка заиста припрема за почетак извоза течног гаса. Пријава за извозне пројекте предато је за више од 300 милијарди кубних метара.

Како сматрају експерти, ови обими нису реалистични, али извесни експрот ће постојати. И важно је питање цене коју може да утврди америчко тржиште. Приликом раста потражње компаниеј могу прилично брзо да увећавају експлоатацију. Пошто, ако се узме гас из шкриљаца, овде је врло кратак инвестициони циклус, тачније брза исплативост пројекта. То омогућава да се флексибилно увећавају и флексибилно смањују капацитети производње течног гаса. Један од највећих увозника течног гаса у перспективи ће остати Јапан, сматра Вјачеслав Кулагин.

- Сада је она највећи азијски потрошач течног гаса. У перспективи, наравно, на ову улогу ће претендовати Кина, зато што ће обими економије то захтевати. Европа ће остати на другом месту, али при томе један од најпривлачнијих партнера и најближих Русији биће Јапан. Много тога ће зависити од одлуке владе о нуклеарној енергетици.

Русија наредних година планира да направи неколико фабрика за производњу течног гаса за његов даљи извоз. До 2018. године Гаспром планира да пусти у рад два предузећа одједном – у Приморској покрајини и у Лењинградској области. Капацитет пројекта Владивосток-Течни гас износиће најмање 15 милиона тона годишње. један пројекат је већ реализован, истиче водећи аналитичар листа Извиђање и експлоатација Михаил Крутихин.

- За сада ради један пројекат у овкиру Сахалина-2. Тамо раде две линије за производњу 4,8 милиона тона течног гаса свака. Фабрика фунционише сасвим успешно, много је наруџбина, портфељ је дугорочан, клијенти за дугорочне уговоре добро плаћају. Зато предузеће цвета.

Русија би до 2030. могла да добије пети део светског тржитша течног гаса. Али ради тога треба годишње испоручити најмање 70 милиона тона. То је сложен задатак који захтева додатне напоре. Мада, по оценама експерата, питражња за течним гасом ће расти, посебно у Азији. Тако да руски извозници планирају да се боре за своје место на светском тржишту течног гаса.

Олег Нехај,