Српска листа- Конференција за новинаре

Посланици Српске листе не могу заједнички радити са политичарима који су признали лажну државу на територији Србије, са онима који хапсе и брутално пребијају присталице опозиције или са функционерима странака које газе грађанско и поништавају наше национално достојанство.

Послије кршења воље 80% становништва, након подстицања утицаја организованог криминала и бруталног кршења људских права, сваки заједнички рад није у интересу већине грађана, већ је искључиво у функцији фамилије која жели да се додатно обогати и управља животима свих нас.

У околностима великих проблема у Црној Гори, ми нећемо да будемо са њима за истим скупштинским столом, нећемо да путујемо у било каквим делегацијама заједно са функционерима Демократске партије социјалиста, Социјалдемократске партије, Демократске уније Албанаца и Хрватске грађанске иницијативе.

Ми у Српској листи свјесни смо радикализоване друштвене климе, са изаженим тензијама, па би наше учешће у скупштинској пленарној сали, радним тијелима, као и парламентима других држава, било оправдано тумачено као доказ да је у Црној Гори све у савршеном реду. Много је теже парламентарној већини када нема опозиције у Скупштини, нити у делегацијама које посјећују земље стабилне демократије. Колико год да антирежимски посланици користе убојите ријечи у таквим конкретним ситуацијама, бојкот је далеко успјешнији метод борбе, јер онда представници ДПС-а и СДП-а морају да објашњавају којим су то недемократским средствима приморали опозицију да донесе одлуку о трајном напуштању парламанта.

Ефектно би било да нико из опозиције није путовао у њемачку републику Хесен у саставу делегације Одбора за економију, финансије и буџет или на неку другу адресу. Међународној заједници би више за око запало то што нема опозиционих представника, него што ће их узбудити саопштени ставови посланика опозиције који представљају декор представницима владајуће већине. Заправо, шаље се погрешна слика како они нешто заједно раде и како су односи власти и опозиције „конструктивни“. Свим потенцијалним саговорницима из земаља домаћина, у ери модерне комуникације, опозициони ставови могу се доставити и електронском поштом, а опозициона делегација може и у својој организацији реализовати посјету готово сваком мјесту гдје путују и ове заједничке делегације.

Појављивање са омраженим личностима које су синоним диктатуре, било гдје, нарушава утисак о опозицији која је бескомпромисно спремна да истраје у процесу смјене актуелног режима. Опозиција мора да подигне политички зид, прекине комуникацију са властима до испуњења наших захтјева, односно до расписивања ванредних парламентарних избора. Дакле, тако се треба понашати у Скупштини и било ком парламентарном одбору и комисији, у којима су коначне одлуке унапријед познате и у којима је дјеловање, након најновијих дешавања, заправо класична политичка мимикрија.

Парламентарна већина има намјеру да и даље глуми наводни демократски процес прегласавања опозиције, а антирежимске странке, било ТВ преноса или не, немају што ново саопштити, а да јавност то не препознаје као и досад више пута понављан званичан став опозиције.

Позиција и опозиција и дефинитивно су се раздвојиле на најкрупнијој теми и обавези сваког демократског друштва - поштовању воље већине. Разишли смо се и по питању непоштовања људских права од стране актуелног режима. Учествујући у раду Скупштине и расправљајући о секундарним, наводно важним темама, само ћемо допринијети продужетку постојеће агоније. Дозирана расправа пред камерама, употреба тешких или оштрих ријечи и дисциплиновано дизање руку посланика парламентарне већине, који беспоговорно слиједе налоге свога шефа, једини је могући и предвидив редослед потеза у фингираној демократији Црне Горе.

Подсјећамо домаћу јавност да ниједна смјена власти у посткомунистичким државама источне Европе није извршена тако што је опозиција у тим земљама показивала кооперативност и конструктивност у односима са властима тих земаља. У Црној Гори поједине политичке опозиционе странке, нажалост, још нијесу савладале ту прву и основну лекцију.

Српска листа констатује да је било доста фолирања, вријеме је за праву, одлучну и истрајну политичку борбу. Зато је важно да сви из опозиције будемо у једном блоку, који ће у ванпарламентарној борби јасно и одлучно показати како је ову тешку политичку, моралну и економску кризу изазвала искључиво диктаторска и недемократска власт. А наш је посао да је смијенимо.