Французи незадовољни социјалистима

Социјалиста до саме сржи, француски премијер Жан Марк Ејро изјавио је да нема ништа против да се у 16. округу Париза направи посебно насеље за Роме. Јасно је да се он окренуо у десно, не зато што је изневерио своје идеале, већ зато што је приморан да одговара на захтеве народа. А Французи све више испољавају незадовољство због политике актуалних власти.

Последња анкетирања показују да је на предстојећим изборима за представнике националног фронта, Марин Ле Пен, спремно да гласа скоро четвртина грађана. Говори водећи научни сарадник Института за актуалне међународне проблеме Дипломатске академије МСП РФ, магистар историје Татјана Зверева.

- Подршка крајњој десници у француском друштву је јака као никада раније. Њихове шансе на будућим изборима за Европски парламент, који ће бити одржани на лето наредне године, процењују се на 25%. То је врло добар резултат. У Француској постоји хранљива средина за такву врсту популизма. Земља се суочава са економским и политичким проблемима.

По мишљењу експерата, пораст национализма је повезан не само са најездом миграната и старењем домаћег становништва, већ и са одсуством разумне миграционе, а што је најважније, интеграционе политике. Европска десница стајена болне жуљеве Старог Света. Њихове идеје наилазе на подршку и код француске елите. Не тако давно, чувени глумац Ален Делон оптужио је Социјалистичку партију за покушаје да сакрије своје неделовање гласним словима и отворено је позвао да се повери власт у земљи Националном фронту. Говори водећи научни сарадник Европског института РАН Сергеј Фјодоров.

- Снага десних је у томе што они постављају питања не осврћући се на политичку коректност. Оно о чему Французи говоре у кухињи, они говоре са високих трибина. У крајњој линији дају неке одговоре – можда не баш разумне, али нешто предлажу за разлику од владајуће странке.

Експерти признају политички таленат Марин Ле Пен. Она је одустала од провокационих испада њеног оца. Труди се да иде у корак са временом. На пример, по питању исламизације Ле Пен иступа не са хришћанских клерикалних позиција, већ као бранилац световних либералних вредности од исламских фундаменталиста, који негирају права жена и сексуалних мањина.

Што се тиче проблема миграције као такве, Ле Пен, па и европски десничари у целини, сматрају политику Брисела у том правцу секундарном. Могу се увести нека општа правила пријема миграната, давања дозволе боравка или држављанства, али то неће решити питања интеграције. Ако они не осете себе грађанима европског друштва, ако желе да живе у складу са својим традицијама, то, наравно, постаје тле за многе конфликте убудуће.

У целини није тешко приметити да се ореол изборног успеха десничара подудара са ореолом распростирања у Европи таласа миграната са Балкана, из земаља Северне Африке и Блиског Истока. То што је започело 2008. као банкарска криза, дотакло је економију, друштво и сада прераста у политичку кризу. А то већ прети ако не распадом ЕУ, онда фундаменталним преформатирањем њених главних принципа.

Сергеј Дуз,