Полицијски Његош

Косовско-метохијска драма је и даље у центру пажње у Црној Гори. Актуелни црногорски режим не пристаје да промени одлуку о признању шиптарско-терористичке творевине на територији Србије. Према свим истраживањима, преко 73% грађана различитих опредељења је против такве одлуке. Опозиционе партије које су се залагале за заједничку државу Србије и Црне Горе прошле недеље су организовале протест испред Скупштине Црне Горе. И, шта даље?

Док опозиција покушава да изнађе одговоре на бројна питања и реши своје проблеме, режим истрајава у својим наумима. Док је све то трајало – догодило се „полицијско тумачење Његоша“.

Након протеста, команданти полиције су сву „кривицу“ свалили на Митрополита Амфилохија. Додуше, то им није ни први ни последњи пут. Није непознато да је Митрополит Амфилохије скоро две деценије мета црногорског режима и то у свакој, по режим кризној, ситуацији. Најновији режимски напад на црногорског митрополита се само придружује стотинама сличних и готово идентичних. Некоме је ових дана пало на памет да направи Белу књигу режимских напада на црногорског митрополита. Одмах могу да гарантујем да ће та књига имати више од хиљаду страница. Занимљиво је да је све те нападе пратио исти тон, набој, форма, а да не говоримо о фразама. Сада, након што је Митрополит Амфилохије присуствовао протестном скупу због тога што је црногорски режим признао терористичку творевину на територији Србије, главни напад иде преко управе црногорске полиције. По старом полицијском методу, у полицијском саопштењу су изврнуте речи Владике Рада које је митрополит цитирао да „наде нема право ни у кога до у Бога и у своје руке“. Полиција је са својим доушницима те Његошеве речи разумела на следећи начин: „сада је све у Божијим и вашим рукама“, а то би, у њиховом доживљају и тумачењу значило да је „митрополит позвао на нереде и хаос по Црној Гори“!?!.

Ни сам не знам како би режим преко своје верне полицијске пастве у својству тумача књижевних дела реаговао да је Митрополит Амфилохије уместо поменутих цитирао оне Његошеве стихове из „Горског вијенца“ о требљењу губе из торине.

Подсећам да тзв. дукљани из фризерске академије већ десетак година говоре о неком „новом читању Његоша“. Пре тога, у читању пре овог „новог“, читали су да је Његош „геноцидни песник који је подстакао босанске Србе да врше геноцид“!?! И сада, након свих тих „експертских“ читања добијамо и ново – полицијско читање и тумачење Његоша. Када се зна да су заинтересовани за добијање црногорског држављанства по цени од сто евра неколико дана у просторијама МУП-а Црне Горе полагали некодификовани тзв. црногорски језик онда у црногорској збиљи не може да чуди што се од стране таквих „ауторитета МУП-а“ из области књижевности за читав народ организује тумачење Његошевих речи извртањем кроз полицијско саопштење.

Ово заиста представља новост у црногорској транзицији. Након признавања терористичке творевине на тлу Србије, у овом „општем успону, развоју, просперитету и унапређењу људских слобода и права“ у Црној Гори се друштвени и културни живот унапређује „полицијским читањем Његоша“ и „удбашким тумачењем беседа Митрополита Амфилохија“. И док све то траје, на образу режима остаје срамота због признања тзв. шиптарске државе „Косово“! А давно је, и то баш у Црној Гори, речено да „част и брука живе до вијека“. Не знам како је полицијским „експертима“ и шефовима промакло да, кад су и претходне, протумаче и ове стихове.