НАДЛЕЖНОСТ

Пише: Гостимир Т. Поповић, војно политички аналитичар
prota49@yahoo.com
www.gtp.ovde.com

НАДЛЕЖНОСТ

У свакодневном животу јавности у Републици Српској, БиХ а и региону, је препуна “корпа” прича о надлежнима, надлежности али и разним облицима испољавања недлежности па се често долази до помисли да они који треба да уредјују систем све раде само не оно што им је у опису посла.

Почевши од Председништва БиХ, преко Савета Министара, Парламентарне Скупштине и многих других институција, надлежности се тако комотно дефинишу да је то просто невероватно. Поједини чланови Председништва више прете шта ће се казати у Београду и притом су спремни да помињу “прсте и носеве” уместо да раде на оном што им је Уставом дефинисано.

У Савету министара министри себи дозвољавају луксуз да не извештавају Председавајућег, а о координацији и синхронизацији нема ни говора. Свако своје надлежности одредјује по критеријима политичких система из којих долази а заједничког рада нема ни у помену.

У Парламентарној Скупштини изгледа да представници два народа (Бошњаци и Хрвати, зашто то јасно не казати) више чекају да им Високи нешто намакне уместо да се придје процесу праламентарног договарања што је основни принцип рада свих парламената на овој планети.

Надлежност према свим параметрима не представља субјективно овлашћење, већ скуп обавеза и права који су дефинисани одредјеним правним актима. Носилац надлежности  своја овлашћења мора врштити истовремено и једнако као дужност.

Изгледа да су домаћи носиоци одредјених позиција веома добро научили лекцију од представника медјународних организација и снага, превасходно Високог, те су побркали и надлежности и овлашћења а одговорност негде успут изгубили.