Блиставе бајке Јосифа Островског

У Централном дому уметника у Москви у току је изложба, на којој је представљено више од 30 радова Јосифа Островског. Јосиф Островски (1935-1993) је уметник, чије је ствралаштво годинама било познатије у Европи и Америци, него у домовини. Његови радови излагани су у Њујорку и Лондону, Цириху и Антверпену, окију у Тел Авиву, али тек последњих година добијају заслужено признање у Русији и Украјини.

Јосиф Островски се родио 1935. године у Одеси. Почео је да црта врло рано и већ са 15 година уписао се на сликарски одсек Уметничке академије у Одеси. Без обзира на то што су професори истицали његову изразиту оригиналност, уметникови рани радови су били прилично традиционални за уметност социјалистичког реализма: портрети радника и милиционера, дечије теме, сеоски и градски пејзажи. У то време Островски је много радио, експериментисао, покушавао да нађе свој стил, створи јединствени уметнички језик.

Крајем шездесетих година прошлог века у његовом стваралаштву је дошло до прелома. Уметник се окренуо јеврејским темама. Свет занатлија, мудраца, свега онога што га је окруживало у детињству, оличен је у импресивном Јеврејском циклусу, који чини неколико стотина слика, од којих су неке педстављене на изложби. Куратор изложбе, историчарка уметности Љубов Агафонова рекла је за Глас Русије:

- Јосиф Островски је уметник, чији почеци проистичу из уметности модерне, и радова Александра Гауша, истанкутог уметника Теофила Фраермана, који је имао среће да излаже заједно Анријем Матисом. Истовремено у његовом стваралаштву се могу видети својеврсне реплике Северне ренесансе, коју су толико волели у топлој Одеси. Сасвим је примерено рећи, да се у његовим раним радовима осећа утицај холандског сликарства XVI века.

Упознајући се са радовима „Јеврејског циклуса“ гледалац види читаву галерију колоритиних ликова, мудраца, занатлија, музичара, насликаних иронично и дирљиво. Свака слика представља мали свет, који уметник испуњава идеалним бићима. Сваки јунак као да долази из некаквог условног простора, лишеног свакодневне реалности. А тај простор је необично покретно огледало најделикатнијих нијанси ауторовог емоционалног стања. Језик, којим уметник комуницира са посматрачем, услован је и симболичан, али при томе интуитивно разумљив.

Јосиф Островски је говорио:

- Понекад помислим, да не сужавам можда круг својих гледалаца оним чиме се бавим.....јеврејски фолклор, на чијој основи градим своју митологију. Ипак сам закључио да постоје вечне теме, које су разумљиве, које све подједнако дотучу. Језик сликарства је интернационалан, као и језик осећања. И зато, што дубље залазиш у душу, у мисли свог народа, твоје стваралаштво постаје све ближе свим осталим народима.

Крајем осамдесетих година уметник се тешко разболео. Последње године живота Јосиф Островски је провео у Израелу, где је био принуђен да оде, надајући се да ће му израелски лекари помоћи да победи болест. Уметност му је била подршка у најтежим данима. Није се раздвајао од боја, све до тренутка смрти, трудећи се да свету поклони што више својих предивних светлих бајки.

Армен Апресјан,