Кина – лидер беспилотне авијације

Успеси одбрамбене индустрије КНР често код кинеских коментатора изазивају еуфорију. Ако се прочитају кинески интернет- форуми стиче се утисак да је Кина у области војних технологију одавно престигла Русију и Европу и да јој је остао још последњи скок како би стигла САД. Стварност је по правилу много сложенија, у многим правцима Кина још увек заостаје од Русије и Запада. Ипак, у области као што је беспилотска авијација Кина је престигла Русију на неколико година и само мало заостаје за напредним америчким достигнућима.

Руски медији су позивајући се на изворе у војно-индустријском комплексу саопштили да ће се први пробни узорак ударне беспилотне летелице полетне масе од 20 тона појавити 2018. године, а прототип лакше беспилотне летелице масе од 5 тона – крајем 2015. – почетком 2016. године. Треба имати у виду да се ради о плановима који се приликом реализације тако сложених војно-техничких програма врло често нарушавају – и у Русији, и на Западу.

Међутим, чак и ако ови планови буду у потпуности остварени, они ће означавати заостатак за КНР од минимум 4-5 година у области беспилотне авијације. Познато је да се кинески прототип тешке борбене беспилотне летелице Лицзјан с мањом радиолокационом видљивошћу појавио почетком 2013. године и да се већ врше његова интензивна испитивања. То није једина кинеска беспилотна летелица са смањеном радиолокационом видљивошћу: Кинези су такође направили апарат који личи на амерички RQ-170 Sentinel.

Не само то, Кина је још 2011-2012. године приступила серијској производњи лакше ударне беспилотне летелице Илун чија је маса 1200 кг. По својим могућностима она подсећа на амерички Predator. Овај апарат је до сада већ продат у неколико земаља, укључујући и једну земљу из Централне Азије. За Илун је направљен велики број различитих врста оружја, укључујући ракете с ласерским навођењем и корективне бомбе малих габарита. А Русија тренутно још увек нема ниједну серијску беспилотну летелицу која може да носи оружје.

Руско заостајање је повезано, како с објективним разлозима, тако и с грешкама у планирању одговарајућих програма. Технологије производње беспилотних летелица почеле су да стичу садашњи првостепени значај 1990-их – почетком 2000-их година, у најтежем периоду за руску економију и одбрамбену индустрију, која је била на ивици опстанка. Затим, кад су се појавила средства, сва пажња је била концентрисана на електронску опрему беспилотних летелица на штету њихових осталих система. Тако је пропуштено време.

Русија у производњи беспилотних летелица може да се ослања на своје велико искуство у развоју пилотираних летелица. Међутим, у Русији још увек нема развијеног система клипних авиомотора који су потребни за лаке бесплотне летелице, нема производње многих врста материјала и специјалне опреме. Овај проблем руска индустрија делимично покушава да реши захваљујући кооперацији с Израелом и западноевропским земљама, али ова срадња веома зависи од политичке позиције САД. С растом светског тржишта беспилотних летелица Кина ће имати могућности да се учврсти на њему и да се не плаши руске конкуренције у овој области.

Василиј Кашин,