Кина ће бити у зависности от руских авиомотора

Представници кинеске авиоиндустријске корпорације AVIC изјавили су у интервјуу Jane's Defense Weekly, да ће примена руских мотора на авионима које производи ова корпорација трајати још током 5-8 година, односно до 2018-2021. године. Претходно је потпредседник AVIC сектора за увоз и извоз компаније CATIC, Ма Џипин саопштио да кинески ловац четврте генерације J-10 још увек нема дозволу за извоз.

Притом је још у новембру 2009. године постало познато о уговору на испоруку у Пакистан 36 ловаца J-10 у укупној вредности $1,4 милијарде. Ове две информације су у тесној вези и значе, да перспектива извоза кинеских борбених авиона у наредној будућности неће бити баш најсјајнија.

Кина производи три осовна типа ловаца четврте генерације (према кинеској терминологији они припадају трећој генерацији): J-10, J-11B и FC-1. Сви ови авиони имају руске моторе. J-10 користи моторе АЛ-31ФН, FC-1 – РД-93, а J-11B и његову модификацију – АЛ-31Ф. Иако Кина има серијску производњу мотора „Тајхан“, којим може да се користи на J-11 и J-10, њихово коришћење је ограничено из разлога недовољне поузданости и ресурса.

Ауторитет кинеске авионске индустрије, академик Фен Пејде у септембру је у изјави кинеским средствима јавног информисања отворено признао, да официри кинеског Ратног ваздухопловства немају посебног поверења према кинеским моторима, и дају предност коришћењу увозних. Још теже је обезбедити поверење према кинеским моторима код страних наручиоца. Практично цела кинеска војна и цивилна авионска техника извози се са страним моторима, и водећу улогу играју Русија и Украјина (за авионе) и Француска (испоручује моторе Turbomeca Arriel 2 за хеликоптере).

За извоз војне технике са страним моторима Кина мора да добије дозволу за реекспорт мотора од земље-произвођача. У противном, произвођач може прекинути техничко сервисирање и ремонт мотора, а то ће изазвати проблеме. Да би се извозио ловац FC-1 Кина је добила дозволу за реекспорт руског мотора РД-93 у низ земаља, укључујући и Пакистан.

Добијање дозволе за Пакистан било је везано са тешкоћама. Индија је вршила јак политички притисак на Русију са захтевом забране испоруке. Међутим, због важности програма FC-1 за кинеску индустрију и пријатељског карактера руско-кинеских односа, Русија је одобрила реекспорт. Изјава Ма Џипина, да ловац J-10 нема дозволу за извоз може да значи да Русија није дала дозволу за испоруку у Пакистан својих мотора АЛ-31ФН.

За то је могло бити два разлога. J-10 је нешто јачи и савременији авион, него FC-1. Притисак са стране Индије према томе је могао бити посебно јак. Притом у политичком и економском смислу, аранжман на испоруку J-10 није толико значајан за Кину, као велики уговор на FC-1. Онемогућавање испоруке FC-1 у Пакистан био би поразан за овај пројекат. Упркос изјавама, да овај авион може бити изазов руском МиГ-29 на светском тржишту, осим Пакистана није било других интересената на тржишту. Авион није примило ни кинеско ратно ваздухопловство. Док је J-10 тражен и високо га цени кинеко РВ, тако да би линија за његову производњу у сваком случају радила пуним капацитетом.

Случај са испоруком ловаца у Пакистан илустративно приказује, да је немогуће постићи успех у извозу борбених авиона уколико се не контролише производња мотора. Очигледно да ће се Кина суочити са тешкоћама у извозу своје авионске технике на тржишта, где постоји вероватноћа високе конкуренције са Русијом. Тако да најзначајнији успех у војном извозу, НР Кина може имати у областима, које нису везане за авиацију. На пример, у извозу ракетног оружја и средстава ПВО. Управо у овој области Кина је недавно постигла вероватно највећи аранжман у својој историји извоза оружја, - добила је тендер на испоруку у Турску тешких ПВО система HQ-9 у вредности преко $3 милијарде.

Василиј Кашин,