Невеселе лекције Авганистана

Немачка је допринела јачању власти терористичких командира – до таквог неочекиваног закључка дошли су експерти независног међународног аналитичког центра Afghanistan Analysts Network са представништвима у Берлину и Кабулу.

Оцене истраживања заснивају се на проучавању реалне ситуације на лицу места, на мишљењима представника различитих слојева авганистанског становништва. Посебна пажња у реферату који је потписао Филип Минх поклања се питању на који начин је Немачка утицала на формриање локалних структура власти. Главни Минхов закључак се састоји у томе да у поређењу са другим чланицама коалиције, Немци су само у изузетним случајевима покушавали да изврше неки утицај на националну авганистанску бирократију.

Са тачке гледишта аутора реферата, команда немачког војног контигента у провицијама у зони одговорности немачке армије изабрала је у својим дејствима формални принцип сарадње са представницима званичних власти, оставши у нетуралној позицији према њиховој борби за поделу овлашћења. Али немачки војници нису узели у обзир једно: појам званична власт за становништво није значило исти што и за представнике снага коалиције. У својој већини гувернери провинција, руководиоци органа полиције и служби безбедности били су 80-их година терористички командири који су се борили против совјетских трупа. 90-их година они су терорисали становништво, док њихово место нису зауезли талибани. После сргавања режима Талибана од стране снага коалиције поново су повели борбу за чиновничке дужности, што им је успело. А то је значило легални приступ изворима незаконитог богађења, укључујући троговину накротицима, корупцију и разне послове са преставницима снага коалиције.

Истина, примећује аутор реферата, неутралност бундесвера је имала и своје плусеве – подела власти у провинцијама под контролом немаца није прерасла у отворене ратове. Али коначни резултат није ни из далека такав какав је очекивао Берлин и друге западне престонице. Како се говорило у реферату недавно представљеном у Пенгатону, о чему саопштава портал ЕУобсервер, после рфактичке предаје одговорности за безбедност земље авганистанским снагама „безбедности“ њихови губици за летње месеце „сезоне борби“ актуалне године скочили су за 80%. Лавирајући између талибана и Запада, актуална власт у Кабулу одуговлачи и са потписивањем договора о статусу америчких војника у овкиру нове мисије после 2014. године.

У целини, истиче се у реферату ААN, одлучнија дејства Американац аи благо мешање холандских војника у прекрајање власти између авганистанских чиновника испоставило се ни мало боље од немачке неутралности. Општи закључак не радује: могућности учесника стране интервенције су ограничене, ако се ослањају на оне који имају у рукама оружје. Посебно ако странци не схватају локалне перипетије борбе за власт. Алтернативу извештај не даје, констатује Ди Тагесцајтунг. Војна алтернатива може и да не постоји, самтра одговорни уредник листа Независни војни преглед Виктор Литовкин.

- Искуство боравка совјетских трупа у Авганистану показало је да Авганистанци не трпе никакве стране интервенције, без обзира на стално непријатељство између кланова и племена, каже експерт. НАТО и САД самоуверено су решили да могу да сломе историјске традиције авганистанског народа. Не! Ни оружјем, ни новцем, ни било чим другим то је немогуће променити.

Олег Севергин,