Барка

Људско око, када са Ловћена погледа према сињем мору, Боки као невести Јадрана и Будви поносној, не може издржати од белине. Наравно, да то нису ни „бијели лабудови“, а на воду није пало ни јато галебова „но се бијеле барке повозите“. Ко год је за последње две године прошао црногорским Приморјем није могао да не види „барке повозите“. Свакакве, а највише „бијеле као снијег“. Заставе на њима и нису много важне. Има их под разним заставама, а највише под барјацима оних држава које за регистрацију барки одређују најмању своту новца.

    Више се не гледа ко има већу кућу него ко има већу и скупљу барку. И то је одлика времена у коме живимо.

    Међутим, ових дана је, управо због једне барке, настао међународни скандал. На 11. Бијеналу архитектуре у Венецији некоме из црногорске делегације је пало на памет да приватну барку „Петка“, иначе власништво хрватског адвоката Срђа Јакшића из Дубровника, „прекрсти“ у црногорску, приватно у „народно“ и прикаже је на тој културној манифестацији. На изложбу је из Црне Горе кренула и свита на челу са актуелним министром културе Браниславом Ђагом Мићуновићем. Министар је, како му и приличи, отворио изложбу. Медији у Црној Гори су били опчињени тим новим успехом и међународним продором Црне Горе!

    Али, авај! Радост је кратко трајала и претворила се, као што обично у таквим ситуацијама бива, у невиђену бламажу са међународним размерама. Јавио се Срђ Јакшић, прави власник барке, и обавестио јавност да су му Црногорци „прекрстили“ барку. Уместо међународне ознаке за Хрватску која је стајала на барци – на фотографију барке су помоћу компјутера ставили црногорску! А уместо хрватске шаховнице ставили су, опет помоћу компјутера, актуелну црногорску државну заставу! Хрватско је приказано као црногорско, а Хрвате је то, баш онако како то они знају, посебно погодило атаковање на хрватске барке и то оне које су укотвљене у Дубровнику! То је одмах преувеличано и доведено у контекст преувеличане хрватске приче о томе како су Црногорци, наводно, по Конавлима, Дубровнику, Цавтату и Неуму пљачкали хрватске пршуте, краве и телевизоре.

    Власник се енергично побунио против „прекрштавања“ барке и, како је рекао, „промене националне припадности његове једрилице“. Стављање црногорске преко хрватске заставе је оценио „примитивним, противправним и увредљивим“. Није остао дужан ни министру. Јавно га је упитао како се таква работа уклапа у беседу „о мултикултуралности и мултиетничности“ коју је министар том приликом изговорио. А врхунац је виђен када је дубровачки адвокат поучио Црногорце како су могли све то да изведу, а да не буду ухваћени. „Ако им је и то требало, из било којег разлога, онда је у фотошопу требало избрисати и име једрилице и променити посаду, а не на примитиван и естетски неприхватљив начин лепити налепнице преко хрватске заставе и преко ознаке на једру“. Види се, дакле, разлика у стилу. Када то раде Хрвати – онда је то естетски прихватљиво и културно. А када то раде мултикултурни Црногорци – онда је то естетски неприхватљиво и некултурно! 

    Знао сам да Хрвати одавно својатају Црногорце и сматрају их „црвеним Хрватима“. Знао сам и да су, ево већ неколико година, у Црној Гори у моди Хрвати. Али, ни у сну нисам могао да помислим да ће једна барка открити два стила у „позајмицама“ и фалсификатима. И да ће министар културе због те некултуре морати да се немушто извињава. Да су питали адвоката и да су то урадили културно онда не би било ни бламаже ни извињења, а ни атака на „мултинационалност“ у Црној Гори!