Шта ће бити после „украјинског пролећа“?
То што се дешава тренутно у Кијеву не може се назвати протестима проевропског становништва. То је државни удар са очигледним знаицима спољне интервенције. Када припадници ултранационалистичких организација покушавају да заузму на јуриш администрацију председника, а опозиција ствара у заузетој кијевској градској већници паралелне органе локалне власти, нема смисла говорити о политичкој борби.
Сценарио одвајања Украјине од Русије уз помоћ асоцијације са ЕУ полако је прерастао у право „украјинско пролеће“. Сада је већ очиглеедно да ће постојећу украјинску власт покушати да смене или лише могућности да утиче на догађаје у земљи, тачније избор се врши између жестоког и „благог“ преврата. Да су припадници десничара које су припремили западни инструктори успели да заузму администрацију председника, Јацењук и Кличко би већ прогласили себе новим законитим властима Украјине. Неуспех јуриша и одлучна дејства Јануковича су променила њихов дискурс, и сада они морају да говоре о неким провокаторима које су очигледно у Кијев довезли марсовци, а не галицијски „евроинтегратори“.
У насталој ситауцији постоји један озбиљан плус: Јанукович, његово најближе окружење и што је најважније значајни део Партије региона већ су спознали или се налазе у процесу спознаје да више немају повратка. Ако Јанукович губи власт, очекује га затвор или судбина Гадавија. Његово најближе окружење очекују исте перспективе. На десетине хиљада „регионала“ на лицу места у грчу замишља шта ће са њима и њиховим породицама урадити „евроинтегратори“ који дођу на власт са упечатљивим националистичким склоностима. За ове хиљаде функционера сасвим лојалних Јануковичу, губитак дужности и бизниса биће најмања последица доласка на власт „нових наранџастих“.
Прелазак неких олигарха који су се недавно налазили у коалиционим или квазинеутралним односима са Јануковичем на страну евромајдана извео је природну „чистку“ председниковог окружења. На недавном ванредном саветовању у Межгорју са председником је радио само најближи круг проверених сарадника. То може да се сматра сигналом да је Јанукович престао да тражи баланс између неколико групација и да одустаје од компромиса. У том контексту украјинском председнику веома би користила финансијска независност од олигарха. Могућност да се добије ова независност постоји, ако Москва дозволи да се пребаце финансијски токови од продаје гаса у Украјини на Јануковича, потпуно уклонивши из схеме украјинске олигархе. Гласине о сличном развоју догађаја упорно циркулишу у кијевској средини блиској политици. Ако овај сценарио буде реализован, Јанукович ће моћи да пређе на гушење снага и групација које прете украјинском уставном уређењу. Снаге Партије региона, надахнуте чврстом вером да их централна власт неће издати и неће поклекнути пред Западом, сасвим ће изаћи на крај са тим задатком.
Ако евроинтеграторима ипак пође за руком да зазму власт у Кијеву, то се не може сматрати крајем борбе за Украјину. Становништво Југа и Истока, под руководством локалних „регионалаца“ има све шансе да пређе на сценарио грађанског рата. Они више неће имати шта да губе, пошто ће их нова власт гарантовано лишити власништва и слободе. Својим захтевима активисти „евромајдана“ радикализују оне регионе земље чији становници су против евроинтеграција и залажу се за зближавање са Русијом. У условима успостављања отворено русофобске власти у Кијеву, регионални руководиоци Југа и Истока могу да је не признају и да предузму конкретне мере за одвајање својих региона од Украјине. Расцеп земље је фактички већ осликан. Постоје јасне „демаркационе линије“ које очигледно деле Украјину по етничкој, лингвистичкој и политичкој припадности. На који начин ће Русија утицати на процесе у тим регионима у случају реализације овог сценарија отворено је питање. Сценарио распада Украјине носи колосалне ризике за све геополитчке факторе у Европи, што оставља одређену наду у компромисно решење украјинског питања.
Евромајдан се одвија у време врло неповољно по Русију. Она треба да осигура зимски транзит преко украјинског система за транспорт гаса у Европу. У том контексту за Москву је врло важно очување бар релативног мира у Украјини и сигурности да га западне области неће блокирати.
Наредни дани ће показати чиме ће се завршити „украјинско пролеће“: стварањем упоришта русофобије и полигона НАТО-а у Украјини, њеним расколом или претварањем Јануковича у оштрог политичара који гради тврду вертикалу власти без утицаја олигархије.
Валентин Миндрешеску,
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Пољски спор са Украјином открива дубљи раскол обликован историјом, замором од избеглица и растућим незадовољством јавности...
Свих пет подморница класе „Астјут“ ван је употребе због проблема са одржавањем, које додатно погоршава неадекватна инфраструктура, наводи Defence Journal....
Запад се припрема за рат пуног обима до 2030. године, изјавио је заменик министра спољних послова Александар Грушко...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
Остале новости из рубрике »















