Бели медведи ће бити посебно заштићени

Русија намерава да увећа површину својих арктичких заштићених територија до 30 милиона хектара. То ће омогућити да се очувају станишта белих медведа. Ово је изјавио министар за природне ресурсе и екологију Русије Сергеј Донској за време излагања на међународном форуму о заштити белог медведа који се одржава 4-6. децембра у Москви. У руској престоници окупили су се представници 5 арктичких земаља.

Бели медвед је један од највећих грабљиваца на нашој планети. Дужина тела одраслог примерка премашује 3 метра, а маса достиже 7 тона. Медвед одлично плива и рони, брзо се креће по леду. Краљ Арктика, тако га називају научници.

Бројност популације белог медведа која насељава руску териотрију није тачно извесна. Према оценама експерата, има око 5-6 хиљада примерака. У Русији бели медвед обитава на територији од Земље Франца Јосифа до Чукотке. На плутајућим сантама понекад стиже до Камчатке. До данас у Русији су направљена 4 забрана и два национална парка – Руски Арктик и Берингија, где живе бели медведи. Укупна површина заштићених територија је већа од 300 хиљада квадратних километара. Русија намерава да прошири ову површину неколико пута, изјавио је министар за природне ресурсе и екологију Русије Сергеј Донској.

- Сви смо свесни да се популација белих медведа налази у критичном стању због климатских колебања, који утичу на ледени покривач, загађења воде и ловокрадица. Судбина једног од највећих копнених грабљивих сисара планете изазива озбиљну забринутост и ефикасност решавања задатака везаних за очување белог медведа и еколошко здравље Арктика директно зависи од усклађених дејстава земаља региона.

Пре 40 година, 1973. године, пет арктичких држава – САД, Канада, Русија, Данска и Норвешка – потписале су глобални споразум о очувању белог медведа. Земље су примиле низ обавеза за заштиту овог грабљивца. Захваљујући том епопулација белог медведа усвету се стабилизовала. Према оценама научника, у Арктику данас живи око 25 хиљада примерака. Али већ до 2050. њихова бројност може да се смањи за две трећине. Главни рзлог је топљење ледова због климатских промена. Према подацима научника, површина леденог покривача Арктика је смањена последњих година за 25%. Ипак стручњаци из Светског фонда дивље природе сматрају да су то превише оптимистичне оцене, у ствари топљење леда тече много брже. Морамо да учинимо све како бисмо сачували популацију белог медведа, позвао је учеснике форума генерални директор Светског фонда дивље природе Џим Лип:

- Треба да урадимо много више како бисмо помогли белом медведу да се адаптира на брзе климатске промене у акртичкој ситуацији. Истовремено да нађемо начин да смањимо ризике ових промена пре него што буде превише касно.

На иницијативу Светског фонда дивље природе, у очи међународног форума било је сакупљено више од 40 хиљада потписа у знак подршке белом медведу. Заштитници природе су позвали владе акртичких држава да донесу одлучне законодавне мере за спас популације белог медведа, симбола Арктика.

Светлана Калмикова,