Папа Фрањo – човек године 2013.

Папа Фрањo је проглашен за Човека године по верзији познатог америчког часописа Тајм. На почасно звање претендовала су 42 кандидата – то су и искусни политичари, јавни посленици, научници и спортисти. Звање Човек године поглавар Римокатоличке цркве заслужио је за своју једносавност и одустајање од догми и раскоши.

Аргентински језуита Хорхе Марио Бергољо стаo је на чело Римокатоличке цркве у марту 2013. године после неочекиваног одустајања од Свете столице његовог претнодника Бенедикта 16. Избор на парпски престо првог кариднала из Новог света с правом се може сматрати не само упечатљивим, већ и историјски важним догађајем. Нови папа није престао да изненађује свет. Прво је одабрао папско име у част светог Фрање Асишког, кога називају и „свецем сиромашних“.

Ипак не треба очекивати каридналне промене хришћанске веронауке од папе који је успео да сломи вековне обичаје Ватикана. Папа Фрањo је реформатор лика, а не суштине цркве, сматра политиколог Павел Свјатенков:

- У епохи управљања папе Фрање Римокатоличка црква постаје више социјално оријентисана. Од католика су тражили да одустане од њима својствене конзервативности и да подрже модрнистичке тенденције. На пример посвећивање жена у свештенички чин или хомосексуалце. Али папа Фрања је на ове позиве нашао одговор. Црква је решила да се окрене лицем сиромашнима. Нови папа покушава да промени данас управо социјалну суштину католичке цркве, али у погледу црквене доктрине он остаје конзервативан.

Од како се нашао на светом престолу папа Фрањo је одржао састанке са десетинама политичких лидера разних земаља. Између осталог са председником Русије Владимиром Путинм. Овај састанак може да допринесе јачању не толико веза између Римокатоличке и Руске православне цркве, колико да утиче на међухришћанске односе, уверен је историчар религије Алексеј Јудин:

- Још уочи састанка, на отварање самита Двадесетирице у Санкт-Петербургу, папа Фрањo је упутио телеграм председнику Руске Федерације. Тамо је разматрано конкретно питање о јакој политичкој кризи у Сирији и грађанском рату који се у суштини тамо води. А завршено је то врло промишљеном и одмерном папином молбом за молитву. Тачниј еон је сматрао да је могуће да се обрати председнику Русије као хришнанин хришћанину. То је врло занимљива конструкција: папа римски и председник Русије, два управитеља хришћанина. То такође данас треба узимати у обзир.

Милена Фаустова,