Европски парламент усвојио антируску резолуцију

Европски парламент припремио је резолуцију која се тиче ситуације у Украјини. У том документу се тврди да Русија врши неприхватљив притисак на Кијев и друге учеснике програма Источно партнерство и позива се Европска комисија да размисли о могућим контрамерама. Експерти су уверени да никакве реалне последице ове изјаве неће имати.

Еворпски парламент изјављује своју категоричну осуду неприхватљивог политичког и економског притиска у споју са претњама о увођењу трговинских санкција који Русија врши на Украјину. Дата формулација стоји у резолуцији коју су европски посланици припремили после самита Источно партнерство у Вилњусу. Такође овај документ позива све земље чланице ЕУ да говори са Русијом јединственим гласом и да премисли мере супротстављања политици Москве у погледу учесника Источног партнерства у Вилњусу. Такође овај документ позива све земље чланице ЕУ да говори са Русијом јединственим гласом и да промисли мере супротстављања политици Москве у погледу учесника Источног партенрства. Између осталог, без обзира на грозни тон резолуције никакве последице она неће имати. Ни једна озвиљна европска земља неће се мешати у оно што се сада дешава око Украјине, уверен је директор Центра за комплексна евопска и међународна истраживања Високе школе економије Тимофеј Бордачов. При томе, наставио је експерт, понашање саме ЕУ не може се назвати беспрекорним.

- Дејства ЕУ су политички притисак у правом смислу. Како још може да се назове ситуација када актуелни политичари из земаља ЕУ наступају на митинзима опозиције? А дејства Русије може да назове притиском или сасвим некомпетентан човек или онај који није у току са дешавањима. Русија није вршила на Украијну притисак. Она је једноставно ставила Кијеву до знања да у случају да Украјина формира зону слободне трговине са ЕУ, постојање зоне слободне трговине са Русијом било би немогуће.

Руски званичници неуморно понављају да Украјина као суверена држава може да предузима било какве одлуке. И само сам Кијев има право да бира са ким да се зближава – са Русијом или ЕУ. Москва у сваком случају са поштовањем ће се однети према украјинском избору. Ово је још једном напоменуо први потпредседник владе Игор Шувалов, додавши да је сама Русија спремна да продуби економске везе са Украјином. У ток кључу се изразио и председник Владимир Путин за време обраћања Федералном сабору.

-Никоме ништа не намећемо. Али ако наши пријатељи имају жељу заједно да раде, спремни смо за наставак овог рада на експертском нивоу. Наш интеграциони пројекат је основан на равноправности, на реалним економским интересима. Доследно ћемо радити на напретку евроазијског процеса, не супротстављајући га другим интеграционим пројекитма, између осталог, разуме се, таквом зрелом интеграционом пројекту као европски, полазићемо од нашег међусобног допуњавања.

Самит Источно партнерство протекао је крајем новембра у Вилњусу. Прво је било планирано да ће тамо Украјина потписати споразум о асоцијацији са ЕУ, а Молдавија, Грузија и Јерменија да ће парафирати сличан споразум. При томе главно достигнуће европске дипломатије треба да буде управо зближавање Кијева и ЕУ. Ипак прво је Јереван одбио да парафира, а буквално уочи самита сазнало се да неће потписивати споразум ни Кијев. Експерти су то оценили као велики пораз ЕУ. Многи од њих при томе су убеђени да сам програм Источног партнерства сада ће постати део историје.

Артјом Кобзев,