Драган Човић: Нико не може довести у питање постојање РС
Предсједник ХДЗ БиХ Драган Човић је у интервјуу ''Независним'' рекао да нитко не може довести у питање постојање РС и да на томе треба темељити преговоре о будућем уставном устројству БиХ. Такођер је изјавио да очекује довршетак уставне реформе до краја липња сљедеће године.
Драган Човић: Нико не може довести у питање постојање РС
''Док год Срби желе имати уређење какво имају, не постоји Хрват или Бошњак који може урадити нешто супротно томе. Све ово што ми причамо о уставној реформи има смисла само ако ће наше приједлоге подржати двије трећине Срба, Хрвата и Бошњака. РС је плод Дејтона и не постоји нитко тко је може укинути или смањити јој границе'', рекао је Човић.
НН: С предсједницима СНСД-а и СДА Милорадом Додиком и Сулејманом Тихићем сте у Пруду договорили да се Устав БиХ мијења кроз амандмане, иако странке с хрватским предзнаком траже корјениту промјену постојећег устава. Мислите ли да се питање Хрвата у БиХ може ријешити путем уставних амандмана?
ЧОВИЋ: У Пруду је договорено шест точака и једна од њих је била и рјешење уставне проблематике БиХ. Договорили смо да амандмански промијенимо, односно поправимо садашњи устав. Говорили смо о подјели одговорности и надлежности трију разина власти, локалне, средње и државне. Исто тако смо говорили и о функционирању власти, те смо одлучили поправити ово што тренутно имамо, а не корјенито га мијењати. Уставно питање средње разине власти ће се такођер ријешити иако није било говора о земљовидима. Дакле, у коначници ћемо добити корјенито промијењен и потпуно нови устав, само што ћемо га путем амандмана мијењати постепено. Идемо корак по корак. Тако ћемо ријешити и питање једнакоправности бх. Хрвата.
НН: Значи ли то да на неки начин одустајете од стајалишта ХДЗ БиХ да БиХ треба да буде држава састављена од три федералне јединице које би биле формиране по, између осталога, и етничком критерију, те Сарајевом као дистриктом?
ЧОВИЋ: Апсолутно не! Ми остајемо при свом стајалишту да би БиХ састављена од три федералне јединице те дистриктом Сарајево била најидеалније рјешење за сва три народа. Уосталом, то смо прецизно казали још прије годину и пол дана.
НН: Је ли онда за Вас прихватљиво Додиково стајалиште који каже три федералне јединице "да", све док се постојеће границе РС не доводе у питање?
ЧОВИЋ: Уопће нисмо говорили о територијалном устроју. Додик је јасно питао можемо ли се договорити о кључним стварима. Подијелили смо размишљања о РС. Тихић, Додик и ја смо постигли доњу разину сугласности о будућем уређењу земље. Уопће се нисмо заробили у окове искључивости. Нитко од нас тројице није рекао да мора бити овако или онако. Исто смо се тако договорили да тек даље идемо разговорати и то смо си дали за задатак.
НН: Но, је ли РС у постојећим границама за Вас прихватљива као једна од три федералне јединице будуће БиХ? То првенствено питам због статуса посавских Хрвата.
ЧОВИЋ: Опет сте се ухватили граница. Нисмо уопће говорили о границама. То је нешто што ће се задње радити. Што се тиче ХДЗ БиХ, ми нисмо оптерећени тим питањем. Додик је и Тихића и мене јасно питао о будућем статусу РС и ја сам одговорио да уопће нисам тиме оптерећен. Док год Срби желе имати уређење какво имају не постоји Хрват или Бошњак који може урадити нешто супротно томе. Све ово што ми причамо о уставној реформи има смисла само ако ће наше приједлоге подржати двије трећине Срба, Хрвата и Бошњака. По некој својој визији ја могу правити прелијепу БиХ, но ако је она неприхватљива једном од три народа онда је та моја визија бесмислена. РС је плод Дејтона и не постоји нитко тко је може укинути или смањити јој границе.
НН: До када је реално очекивати да се доврши процес реформе Устава БиХ?
ЧОВИЋ: Сасвим би реалан рок био 30. липња сљедеће године. Реалан је јер се тада планира и трансформација ОХР-а. Иако се шест мјесеци чини дуг период, он је уједно и јако кратак ако наставимо разговарати овим темпом. Кроз наредних 15 дана Додик, Тихић и ја треба да имамо још један састанак као бисмо покушали разрадити принципе договорене у Пруду.
НН: Недавно сте најавили да ће реконструкција Вијећа министара бити довршена до Нове године. На који начин би Вијеће министара, али и Владу ФБиХ требало реконструирати?
ЧОВИЋ: Вијеће министара би се морало реконструирати до краја године. Иначе се поставља питање има ли смисла да оно уопће постоји. Нема смисла причати годину дана о реконструкцији Вијећа министара.
НН: Што подразумијевате под реконструкцијом?
ЧОВИЋ: Дошло је вријеме да признамо да извршна власт не функционира и не може пратити изазове ни унутарњег ни вањског окружења. Другим ријечима, не можемо одговорити нити на један изазов који је пред БиХ. Реконструкција Вијећа министара подразумијева замјену три или четири министра и њихова замјеника како би оно побољшало функционалност.
НН: Која су то три или четири министра?
ЧОВИЋ: То вам нећу казати јер није коректно да путем медија говорим које министре би требало замијенити. О именима се расправља између шесторице лидера. У сваком случају до истека ове календарске године би требало да и отворимо и затворимо ту причу. С реконструкцијом Владе ФБиХ прича је пуно замршенија.
НН: Због чега?
ЧОВИЋ: За разлику од промјене министара у Вијећу министра, реконструкција Владе ФБиХ је знатно сложенија. У Влади ФБиХ није проблем смијенити министра него га именовати. Сама процедура именовања министара у Влади ФБиХ је барем двоструко дужа и комплициранија од оне у Вијећу министара. У ФБиХ четири странке дијеле власт, а од те четири двије се не слажу с приступом реконструкцији Владе. Све то додатно комплицира саму реконструкцију.
Силајџићева политика штетна за БиХ
НН: Ствара се дојам да је у посљедње вријеме политичка сцена у БиХ обиљежена неслагањем Хариса Силајџића с било каквим реформским приједлогом. Силајџића је чак високи представник у БиХ Мирослав Лајчак на неки начин "укорио" због његових ставова. Хоће ли предсједник Странке за БиХ наставити судјеловати у преговорима шесторице лидера?
ЧОВИЋ: Није моје да коментирам Силајџићеве ставове. Но, проблем је када нетко покушава под плаштом добра за БиХ наметнути своје ставове. Сватко мора разумјети да мора политичку одговорност дијелити и са Србима и са Хрватима. Његова политика тренутно не може донијети добро БиХ. Иако је Силајџић рекао да неће више судјеловати на састанцима шесторке, ипак вјерујем да ће се и он одазвати.
- Извор
- Независне Новине
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »














