Разочаравајући резултати године за ЕУ

Дводневни самит ЕУ који је 19. децембра отворен у Бриселу, сазван је да се подвуку резултати године на измаку. И ови резултати могу бити разочаравајућим, при чему не само у економији, већ и у политици.

Иступајући пред Бундестагом, фрау Меркел је позвала своје колеге да унесу измене у Лисабонски споразум и друге основне документе ЕУ у духу „централизованог финансијског и економског управљања“.

Први је полемику са федералном канцеларком отворио председник Француске Франсоа Оланд. Он је објаснио да сада не би требало мењати европске уговоре, већ прећи на нову економску политику у ЕУ, стимулисати раст, а не смањивати расходе. А да је све то могуће учинити унутар постојеће правне регулативе ЕУ.

Осим тога, у кулоарима самита ЕУ чули су се гласови да би евентуалне промене постојећих уговора на којима почива ЕУ, могли да доведу до спровођења референдума унутар појединих земаља чланица.

Разуме се, оваква ситуација не одговара Немачкој која је главна економска локомитива еврозоне и целе ЕУ. Одмах после овог самита ЕУ Ангела Меркел има намеру да отпутује у Париз на преговоре са Оландом. Јасно је да ће управо на овом сусрету, подаље од новинара савезна канцеларка покушати да убеди француског опонента у неопходност реадикалне реформе ЕУ.

Заиста у ЕУ, државе које улазе у састав ЕУ имају озбиљне проблеме. Зато је поптуно логично да је рејтинг својевремено опао.Тај рејтинг показује вероватност дефолта ових држава, што је уопштено говорећи разумно. Али то што ни Американцима ни Енглезима не цветају руже, то је све заиста тако и на то не би требало обраћати пажњу.

Како год да сагледавамо реалност, позитивне прогнозе ипак остају за следећу годину, што се тиче ЕУ. Ова година на измаку, памтиће се пре свега по банкарском колапсу Кипра у марту, растом дефицита кредитних институција Грчке, Ирске, Италије, Португалије и Шпаније, као и неутешним прогнозама за грчки БДП. А што се тиче политичког дела, овде ће остати масна црна мрља на практичној пропасти самита у Виљнусу, програма „Источно партнерство“.

Петар Искендеров,