Од Авганистана до Европе: ко ће доћи на власт 2014?

2014. година обећава да ће бити богата политичким догађајима. Управо ове године у земљама Старог Света ће бити изабран нови Европски парламент. У Авганистану и Египту ће сазнати имена будућих председника. Руски експерти су покушали да претпоставе које резултате ће на предстојећим изборима постићи партије и кандидати.

У последње време по читавом континенту све популарније постају ултрадесне партије. Тако неколико кључних дужности у влади Норвешке припада националистима. У Швајцарској је крајњих десничара у парламенту већ већина. Ултрадесна тема у појединим облицима испливава у Италији, Финској, Мађарској, Белгији, Немачкој, Грчкој, Француској и Великој Британији. Није искључено да ће и на изборима 2014. за Европски парламент националистичке партије имати успех код бирача, сматра руководилац центра за француска истраживања Европског института РАН Јуриј Рубински:

- Пробој ултрадесних се већ десио. И он несумњиво јача. Европа, макар и полако, излази из кризе. Али то се мало одражава на запосленост, зато су расположења у Европи обојена незадовољством. На то играју ултрадесничарске странке. Више или мање ултрадесничарске партије постоје сада у већини европских земаља. Али ипак већина ће бити за десноконзервативне, народне партије.

А у међувремену у Египту се прирпемају парламентарни и председнички избори. Добре шансе да постане шеф државе, сматрају експерти, има актуелни министар одбране земље Абдел Фатах ас-Сиси, који сада фактички управља Египтом. Ову тачку гледишта дели и руководилац Удружења пријатељства и пословне сарадње са арапским земљама Вјачеслав Матузов:

- Највероватнија може доћи до победе актуалног привременог руководства, оних политичких снага које су опозиција Муслиманској браћи. Ове снаге ће победити не само зато што се ослањају на унтурашње ресурсе, већ и зато што се ослањају на подршку арапског света. У сваком случају без обзира да ли ће председник бити војно лице или цивил, војска ће сачувати свој утицај и одређиваће курс највеће арапске земље.

Тако ће на предстојећим парламентарним изборима већину највероватније добити војска.

У априлу 2014. године пажња читавог света биће прикована за Авганистан. Тамо ће бити одржани избори за шефа државе. Председник Хамид Карзај којем се завршава други мандат, неће учествовати у изборима. Међународни експерти се надају да ће се на тим изборима у Авганистану први пут десити демократска предаја власти, каже експерт Центра за проучавање савременог Авганистана Никита Мендекович:

- 2014. година је тачка бифуркације за Авганистан. Догађаји могу да се развијају на најнепредвидивији начин. Постоји алармантни сценарио све до распада земље. Постоји сценарио који предвиђа смену политичке групације на власти. У сваком случају победа за наследнике Хамида Карзаја тешко да ће бити лака. Са великом вероватноћом избори ће бити праћени већом активношћу терориста, узимајући у обзир да они падају у време значајног смањења страних трупа у земљи.

За сада будућност Авганистана делује експертима прилично магловито. Шта чека земљу 2014. године када је напусти основни део западних снага, тешко је прогнозирати. Према подацима МИП Русије, 2013. године ниво насиља у Авганистану се утростручио у поређењу са претходном годином. Користећи то што Запад повлачи своје трупе, терористи су проширили контролу на значајни део земље.

Ксенија Мељникова,