ЕУ- компромис истока и запада

Од почетка године у ЕУ су укинута ограничења радне миграције за грађане Буграске и Румуније. Ипак, неки чланови алијансе су иступили против ове одлуке. Њих плаши да би ови радници могли бити додатни терет за буџет. А где је овде равноправност, толико драга срцу европских чиновника? „Глас Русије“ је ову тему размотрио са стручњацима.

Главна претња добробити Западне Европе по мишљењу њених становника, данас долази са истока. Маса гастарбајтера који долазе из Бугарске и Русмуније су спремни да заузму тржиште рада, плаше се званичници Велике Британије, Немачке и Француске.

Након укидања ограничења радне миграције за Бугаре и Румуне, премијер министар Велике Британије Дејвид Камерон је изјавио да Лондон неће допустити велики доток житеља Источне Европе на острва. Политичар је подвукао, да је његов кабинет спреман на ограничења поводом доласка радне снаге супротно захтевима ЕУ и чак може да постави питање о изласку Велике Британије из ЕУ. Ипак, ово сад ниије у интересу државе, говори Алексеј Кузњецов, руководилац Центра евроспких истраживања Института за међународне односе и економију РАН:

- Као што знамо, Велика Британија се није придружила шенгенској зони, није увела евро, зато што британски проблем постоји од увек. Али, не би требало заборавити да ако Велика Британија реално настоји на изађе из ЕУ, то ће онда довести до распада државе. Шкотланђани већ сада размишљају о својој независности и останку унутар ЕУ. Али, то је за сада више реторика, него реална опасност.

При томе, Лондон нема намеру да отступи. Ако ЕУ не размотри поново своју одлуку, а тешко да то сада можемо очекивати, онда ће Велика Британија ипак ограничити становницима Источне Европе права на својој територији, сматра стручњак Међународног института хуманитарно- политичких истраживања Владимир Брутер:

- Велика Британија очекује да ће Европа сама почети регулисање овог процеса. Ако током наредна два или три месеца не буде донесена никаква одлука у вези са овим питањем, онда ће вероватно Велика Британија и могуће, Француска, одлучити самостално. Шта следи након тога- још није јасно, али мислим да ни једна од држава није заинтересована да дође до нарастања овог конфликта.

Тешко је рећи, да ли ће ово противречје постати акцелератор системске кризе у Европи. Ипак, јасно је да је неке одлуке, које су донесесе у Бриселу, заправо тешко применити, а да су друге довеле до интеграције чланица али различитим брзинама унутар европског друштва, што је и довело до разлаза у питању миграције.

Григориј Миленин,