Мишоловка Јануковича

Изјава председника Украјине да је позвао лидере опозиције да преузму владу дочекана је у делу стручне јавности као знак слабости. Али, ако пажљиво анализирамо ситуацију, оцена акција украјинске власти престаје да буде тако једноставна.

Одсуство брзог договора опозиције важан је доказ да нема речи о капитулацији Јануковича. Заједно са портфељем премијера, политички лидери евромајдана би добили огромну количину социјалних и економских проблема са којима они нису у стању да се носе. Премијер нема право да потпише споразум о евроинтеграцијама, а шансе да се одложи економски колапс су непредвидиве. Наравно, може се покушати да се добије кредит ММФ, али услови за његово добијање стављају велики крст на изборне перспективе опозиционих лидера. Штавише, опозиција би изгубила значајан извор протестног расположења, јер тада не би могла да криви Јануковича за ужасно стање у економији и социјалној сфери.

Опозициона влада неће бити у стању да задржи попуст на руски гас, пошто се он договара квартално, а очигледно је да ће Москва убрзо вратити стару цену. Украјински буџет неће добити преостале транше руског кредита у износу од 15 милијарди долара, што ће довести до потпуног колапса гривне и докрајчити економију земље. За све то ће бити крива влада Јацењук-Кличко, јер ће колапс доћи врло брзо, чак и пре него што они буду имали прилику да нешто озбиљно промене у држави. Штавише, они ће морати да растерују "евромајдан", пун националиста и неонациста које не контролишу и који ће их сматрати издајницима. Уз то, опозициони политички лидери морају да узму у обзир и ризик да би их, након забране или организованог распуштања "евромајдана", влада могла лако одбацити, а други "евромајдана" ће тешко бити скупити.

Украјина, очигледно, клизи у сиријски сценарио што се види по понашању екстремиста и по поступцима политичких лидера опозиције. Врло је вероватно да ће они одбити примамљиву понуду Јануковича, јер њима није циљ политичко решење. Тако да, ако политички маневар Јануковича пружи неколико додатних дана украјинској власти за припреме ка неизбежном расплету, можемо га сматрати успешним.

Валентин Миндрешеску,