Утврђен Нацрт закона о државној помоћи

Влада Републике Српске (РС) утврдила је Нацрт закона о државној помоћи у РС, који има за циљ да омогући појачан стручни и правни надзор над коришћењем јавних средстава, те да ову област усклади са законодавством ЕУ.

"Државна помоћ подразумијева сва издвајања из републичког или општинских буџета у корист одређених привредних субјеката, који тиме могу нарушити одговарајућу конкуренцију", појаснила је помоћник министра финасија Радмила Михић.

Михићева је истакла да државна помоћ могу бити и сви смањени јавни приходи у корист одређених привредних субјеката који, такође, нарушавају конкуренцију.

Према њеним ријечима, издвајања из буџета подразумијевају субвенције, донације, грантове из различитих нивоа јавних средстава, а смањени јавни приходи значе и мање пореске олакшице, који се доносе у корист привредних субјеката.

"Генерално правило ЕУ јесте да су државне помоћи забрањене, осим у изузетним случајевима", навела је Михићева и истакла да постоји група правила и процедура које се морају поштовати у дефинисању државне помоћи.

Михићева је напоменула да се законом уводи и комисија Владе РС, која није ново, већ редовно радно тијело, које ће унапријед морати бити информисано о свим потенцијалним давањима привредним субјектима, како би установила да ли је оно забрањена или недопуштена помоћ или може бити дозвољено.

"Сва давања јавих средстава привредним субјектима сада, по први пут, постају предмет посебне контроле", нагласила је Михићева.

Она је прецизирала да предмет закона нису помоћи који се додјељују у области пољопривреде и рибарства, те оне које произилазе из изузетних ситуација, попут елементарних непогода или оних који су социјалног карактера.

Михићева је додала да се овом тематиком први пут бави нека инситутција у БиХ, а да је инситут државне помоћи нов чак и у ЕУ.

Мале хидроелектране- раскид уговора о концесијама из 2007.

Најмање 10 уговора о додјељивању концесија за изградњу малих хидроелектрана у Републици Српској (РС), који су склопљени 2007. године, биће раскинути, а Влада РС одлучила се на тај корак, јер ни двије и по године од потписивања уговора није дошло до њихове реализације.

Влада Српске на данашњој сједници прихватила је Информацију о реализацији закључака Владе од 23. новембра 2007. године у вези са додјељеним концесијама за изградњу малих хидроелектрана, у којој се наводи да ће поједини уговори бити раскинути.

"Међу закључцима је и онај о раскиду појединих уговора, најмање десет, а није искључено да ће их бити и више. На то смо се одлучили јер не видимо разлога да буду на снази након што су прошле двије и по године од њиховог потписивања, а још нису реализовани", рекао је новинарима помоћник министра индустрије, енергетике и рударства Љубо Гламочић.

Влада је задужила Министарство индустрије, енергетике и рударства да позове концесионаре на споразумни раскид уговора за које је извјесно из објективних разлога да неће доћи реализовани.

"Упозорићемо и све концесионаре којима је додијељена концесија за изградњу малих хидроелектрана у сливу ријеке Врбас, а за чију реализацију нема сметњи, да хитно приступе рализацији уговора, уз обавезу тромјесечног извјештавања Министарства и Комисије за концесије. У супротном, биће примијењене одредбе о раскиду уговора о коцесији", рекао је Гламочић.

Он је најавио да ће бити закључени анекси уговора са концесионарима који траже измјене уговора за потребе прибављања новца, али који не мијењају права и обавезе уговорних страна.

Гламочић је подсјетио да постоји 107 уговора о изградњи и коришћењу малих хидроелектрана, којима се покреће значајан инвестициони циклус изградње око 280 мегавата инсталисане снаге, чиме би се произвело додатних 1.500 гигаватчасова електричне енергије.

Влада РС на данашњој сједници утврдила је и Нацрт закона о енергетици, којим ће бити унифицирано тржиште енергије у складу са директивама ЕУ.

Гламоћић је нагласио да је циљ овог закона додатно уређење тржишта енергије, сигурност снабдијевања енергијем, обезбјеђење равнотеже између понуде и потражње, дугорочно планирање, ефикасно кориштење крајње енергије и енергетских капацитета, те обезбјеђивање заштите крајњих купаца, односно потрошача.