Украјина: геополитички пасијанс

Проблем територијалне целовитости Украјине очигледно избија у први план у догађајима у земљи и око ње. Нови украјински премијер Арсениј Јацењук већ се обратио водећим светским силама са позивом да гарантују територијалну целовитост и јединство Украјине.

Он је подсетио да Будапештански меморандум потисан 1994. године и позвао његове потписнике – Русију, САД и Велику Британију да испуне своје обавезе.

Будапештански меморандум био је потписан 5. децембра 1994. године од стране Украјине, Велике Британије, Русије и САД и тицао се осигурања ненуклеарног статуса Украјине. Између осталог Вашингтон, Лондон и Москва су преузели на себе обавезу да пруже овој земљи гаранције њеног суверенитета и безбедности. У последњих скоро 20 година постојања датог документа сећали су се ретко. Сада се ситауција променила: распиривање национализма у западним регионима земље изазвало је забринутост представника етничких група које овде живе – између осталог Пољака, Мађара и Румуна. А ситуација на Криму фактички је већ измакла контроли централних власти Украјине – што је учинило полуострво реалним кризним жариштем. Пре свега, дестабилизација ситуације прети западним пограничним регионима где компактно живе Мађари (Закарпатје) и Румуни (Буковина).

Закарпатски Мађари до данас су много тешње интегрисани у политички, економски и културно-национални живот Мађарске него буковински Румуни у живот Румуније. Одиграла је своју улогу активна политика актуалних власти Мађарске на популаризацији идеје јединственог мађарског културно-националног простора, издавање пасоша Мађарима, реализација одговарујућих хуманитарних програма. Слична ситауција истовремено објективно наводи украјиске Мађаре да се дистанцирају од страсти у Кијеву, али са друге стране чини регионе где они живе главним претендентима на „излетање“ из Украјине, ако сукоб стигне до карпатских венаца.

Околности уласка Буковине у састав Украјине 1940. године неминовно ће је учинити таоцем ширoko регионалних процеса који се тичу судбине регулисања придњестровског проблема и суседне Молдавије. У Букурешту су све јачи гласови у корист одустајања од Придњестровља ради убрзаног уједињења Молдавије и Румуниј еили у крајњој линији ступања Кишињова у ЕУ. Што се тиче стабилизационог потенцијала ЕУ у који улазе и Румунија и Мађарска, њега не треба прецењивати. Обе земље од почетка нису превише одговарале принципима и захтевима опште европске политике.

У земљи од преформатирања западне и југозападне Украјине не може да остане и још једна етничка група њеног становништва – кримски Татари. И управо данас се види нагла активизација турског фактора у региону, изазвана такође унутарполитичким проблемима актуалне владе Турске премијера Реџепа Тајипа Ердогана. Последњи очиглено покушава да на сличан начин скрене пажњу друштва са корупциног скандала уз учешће његовог најближег окружења. Осим тога, на идеолошког основи неоосманизма Анкара тежи да обнови османско духовно, политичко и кутлурно наслеђе како би осигурала себи улогу једног од највећих глобалних фактора.

Говори директор истраживачког центра Блиски Исток – Кавказ Међународног института за најновије државе у Москви Станислав Тарасов.

- Већ за десет година може да настане таква ситуација у којој ће се такозвана Нова Европа сузити опет до Старе Европе. У том погледу актуална ситуација у Европи заиста подсећа на ситуацију која је настала на континенту уочи другог светског рата. а источно од простора ЕУ, напровит, јачају интеграциони процеси.

За сада ће Ахмет Давутоглу очигледно у духу неоосманистичких идеја дати врло контраверзну изјаву о Украјини, и између осталог ситуацији на Криму. Према саопштењима турских медија, он је између осталог назвао Крим регионом где живе кримски Татари и истовремено капијом у Украјину.

Петар Искендеров,