МОСКВА – Руска Федерација није за „распакивање„ Дејтонског мировног споразума – за тако нешто нема консензуса унутар БиХ, нагласио је руски амбасадор у БиХ Александар Боцан-Харченко у интервјуу Срни.
„Код неких политичких фактора у БиХ, можда, постоји воља, али нема потпуног политичког консензуса као основе за такво деловање. А ако тога нема, онда је то празна прича”, наводи Боцан-Харченко.
Боцан-Харченко напомиње да је „познато да изван БиХ постоје одређени кругови који ‘не спавају мирно’ зато што је Република Србска мирна и стабилна”, и упозорава да је „могућ покушај мешања у унутрашње ствари и посредовања с циљем наметања неких решења”.
Он не жели да се упушта у разматрање сценарија о „преливању” кризе из Федерације БиХ у Републику Српску, напомињујући да је било покушаја изазивања нереда и немира у Србској, али да су власти предузеле мере и одржале мир и стабилност.
„Мора се истаћи да Република Србска није изузетак када је реч о економским потешкоћама и нико не ствара илузију да ту нема никаквих проблема. Али, у Републици Србској постоји јасна усмереност председника Милорада Додика и Владе Српске да раде на решавању социјалних питања”, каже Боцан-Харченко.
Руски амбасадор сматра да су протести који се од 7. фебруара свакодневно организују у градовима широм Федерацији БиХ – унутрашње питање и да Русија очекује од домаћих политичких представника да нађу решење за кризне ситуације.
Боцан-Харченко наглашава да се не могу повлачити паралеле између ситуације у Федерацији БиХ и Украјини, у којој, стиче се утисак, споразум Виктора Јануковича и представника опозиције служи само као параван који има за циљ да се успостави власт на основу чињеница на терену.
„Руска Федерација се изјаснила за немешање у унутрашње ствари других земаља”, рекао је Боцан-Харченко и оценио да Савет за спровођење мира /ПИК/ не треба да учествује у разрешавању ситуације у Федерацији БиХ на начин који одговара неком изван БиХ.
Он подсећа да је Руска Федерација неколико пута јасно ставила до знања да је криза у Федерацији БиХ настала у пролеће 2010. године након одлуке високог представника Валентина Инцка.
Боцан-Харченко подсећа и да Русија није подржала Инцкову одлуку којом је отворен пут за формирање Владе Федерације БиХ која је није водила функционалности него ка даљем продубљивању кризе, како економске тако и односа унутар овог ентитета.
„Ми смо јасно ставили до знања да је то унутрашњи проблем Федерације БиХ и да ПИК није најбољи форум за разматрање тог питања. У сваком случају, морамо водити рачуна и о географији збивања, односно у ФБиХ и чињеници да је Република Србска стабилна”, рекао је Боцан-Харченко.
Руски амбасадор у БиХ истиче да му нису познати „модели за БиХ” које помињу високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику Кетрин Ештон и комесар за проширење ЕУ Штефан Филе, а за које је први потпредседник Владе Србије Александар Вучић рекао да су – „тешко оствариви”.
„Када је реч о ставу Русије, ми за сада, док се нађе неки нови консензус, полазимо од тога да је ‘Дејтон’, ако се исправно поштује, модел који обезбеђује стабилност и који још има потенцијал да допринесе развоју БиХ”, наводи руски амбасадор у интервјуу Срни.
Он наглашава да проблем није у Дејтону и његовој функционалности, што се често чује, већ у његовом кршењу.
Амбасадор Боцан-Харченко наводи да пажљиво прати ситуацију у БиХ и закључује да је најважније да не дође до подизања међунационалних тензија под изговором неких такозваних „грађанских акција”, којима се настоји нарушити структура која се заснива на Дејтонском мировном споразуму.
