Конференција: Србија је од свог настанка била чвориште између Истока и Запада

Србија је од свог настанка била чвориште између Истока и Запада. Дилема – коме се приволети и где би нам будућност била боља и данас се често отвара, као, на пример, и на скупу „Србија између Истока и Запада“, одржаном на Академији за дипломатију и безбедност, а притисци да се окренемо на једну или другу страну – велики су. Аналитичари, историчари и остале „главе од науке“ указују, пак, да у доношењу одлуке треба да се руководимо само сопственим интересима.

А, ако као држава будемо вредели, желеће нас и једни и други.

- Питати Србију да ли је за Исток или за Запад, то је као када питате дете да ли више воли маму или тату. Србија је ту где јесте, ни на Западу ни на Истоку, односно и на Истоку и на Западу, и само њени интереси могу да је определе за сарадњу са једном или другом страном. Мада, сада наш пут више личи на круг него на циљ – истиче историчар Момчило Павловић.

Он подсећа да је наша земља од почетка модерне државности 1804, односно од усвајања Устава из 1835. године, била између оријенталног царства и Европе, којој је припадала:

- За Карађорђа није било дилеме – сви на Запад, а ослободилачка борба уз помоћ Русије. Затим, за време Тита Србија, односно Југославија, је била између социјалистичког лагера и капиталистичког Запада. И данас Србија има дилему да ли да се окрене евроатлантским интеграцијама или да се приближи Русији, а та дилема актуелизована је после распада Југославије.

Елена Арљапова, експерт за Балкан са Московског државног института, сматра да је ситуација у Србији врло сложена, а та сложеност, како оцењује, проистиче из неспремности да се спољнополитичке идеје трансформишу у складу са новим интересима.

Отуда, наглашава Арљапова, долази и жилавост пароле „у Европску унију по сваку цену“. Њој је врло чудно да приоритети српске спољне политике нису чак ни кориговани, а камоли мењани од момената промовисања те пароле, упркос томе што је и у свету дошло до преиспитивања спољне политике многих држава, па и „тешкаша“.

- Битка за Србију још траје, чак иако некоме изгледа да није тако. Изјаве србских политичара, било оних који су за ЕУ, било оних који су против, говоре да је Србија још у игри – каже Арљапова.

Да дилема Исток или Запад не мучи само нашу земљу, већ и друге државе, поручио је словачки амбасадор Јан Варша.

- Треба бити свестан да свака држава има своје интересе које штити на глобалном или регионалном нивоу. Желели ми то или не, морамо да сарађујемо са другим државама, пре свега са суседима са којима је битно да имате добре односе – каже Варша.

Када говори на ову тему, академик Синиша Боровић указује на однос Немачке и Америке према Србији:

- Немачка нас овакве какви јесмо и колики смо не прихавата. Ми морамо да променимо националну свест, културу, историју, веру, писмо и пријатеље или добровољно или силом. Немачка је увек била спремна да самостално или са својим савезницима сурово кажњава и уништава нашу земљу.

А америчка политика је, оцењује Боровић, више од седам деценија – од бомбардовања 1944. године – непријатељска према србској држави и народу на свим његовим етничким просторима.

- С друге стране, са истока нас никада нису насилно поробљавали, сада нас подржавају у УН и нису признали Косово – навео је Боровић.