Кад Мило оде, биће и бик на ражњу

– По­ли­ти­ка је ми­ну­лих го­ди­на по­ди­је­ли­ла на­род. Ства­рао се ути­сак да су пар­тиј­ски ин­те­ре­си пре­чи од оних жи­вот­них. Ме­ђу­тим, на­кон по­бје­де Ко­а­ли­ци­је „Здра­во Бе­ра­не” За­гор­је је од­јед­ном про­ди­са­ло, јер је на­род исте ве­че­ри по­чео да се ује­ди­њу­је схва­та­ју­ћи да смо ов­дје јед­ни дру­ги­ма нај­пре­чи и да по­дје­ле не во­де ни­че­му. За­то смо ор­га­ни­зо­ва­ли ово ве­се­ље ка­ко би се­би да­ли оду­шка, увје­ре­ни да нас че­ка бо­ље сју­тра. Ра­ду­је нас што су на про­сла­ву са здра­ви­ца­ма до­шли и љу­ди ко­ји су гла­са­ли ДПС. Че­сти­та­ли су по­бје­ду, за ко­ју су ис­ти­ца­ли да је ча­сно осво­је­на. Та­кав гест нам је по­вра­тио на­ду да ће За­гор­је кре­ну­ти не­ким но­вом раз­вој­ним пу­те­ви­ма и да ће љу­ди на свим бу­ду­ћим из­бо­ри­ма гла­са­ти по соп­стве­ној са­вје­сти, а да их због то­га ни­ко мр­ко не по­гле­да. За­то је ова по­бје­да Ко­а­ли­ци­је „Здра­во Бер­не” по­бје­да над по­бје­да­ма. Бу­ду­ћој ру­ко­во­де­ћој оп­штин­ској гар­ни­ту­ри, ко­ју смо ве­ћин­ски по­др­жа­ли, по­ру­чу­је­мо да ће­мо и њих кри­ти­ко­ва­ти уко­ли­ко не бу­ду бо­љи од прет­ход­не вла­сти ко­ја је за­не­ма­ри­ва­ла све на­ше за­хтје­ве – за­јед­нич­ка је оцје­на уче­сни­ка про­сла­ве у За­гор­ју.

– Овај крај је по­знат по го­сто­прим­ству. Ов­дје су од­у­ви­јек би­ла отво­ре­на вра­та сва­ком го­сту и пут­ни­ку на­мјер­ни­ку. Ови би­стри гор­шта­ци су од­у­ви­јек зна­ли да пре­по­зна­ју ко је ко. За­то је ов­дје при­ре­ђе­но ова­ко ве­ли­чанствено ве­се­ље. Но, ов­дје ће ве­се­ље би­ти још ве­ће кад уско­ро са вла­сти оде Ми­ло Ђу­ка­но­вић. Та­да ће За­го­ра­ни ра­до окре­та­ти би­ка на ра­жњу, јер нам Ђу­ка­но­ви­ћев ре­жим ни­шта до­бро ни­је до­нио – по­ру­чио је Ми­ро Кља­јић.

На ука­за­ном по­вје­ре­њу За­го­ра­ни­ма се, у име по­бјед­нич­ке ко­а­ли­ци­је „Здра­во Бе­ра­не” за­хва­лио Ра­до­ји­ца Жив­ко­вић, на­во­де­ћи да ће но­ве ру­ко­во­де­ће струк­ту­ре отво­ри­ти но­ве, сло­бод­ни­је ис­то­ри­ске стра­ни­це у Бе­ра­на­ма. 

– Мла­дост Бе­ра­на, пот­по­мог­ну­та ис­ку­ством ста­ри­јих, по­ка­за­ла је да је ја­ча од сва­ке си­ле. Она је отво­ри­ла вра­та де­мо­кра­ти­је у на­шем гра­ду. Хва­ла вам, дра­ги За­го­ра­ни, што сте пре­по­зна­ли на­ше ис­кре­не на­мје­ре и што сте да­ли до­при­нос на­шој за­јед­нич­кој по­бје­ди – ка­зао је Жив­ко­вић. 

У име до­ма­ћи­на го­во­рио је Ми­шо Бо­јо­вић, ре­кав­ши да су ча­сни љу­ди Бе­ра­на на про­те­клим из­бо­ри­ма спа­си­ли образ по­но­сном на­ро­ду Лим­ске до­ли­не. 

– Љу­ди ко­ји ће се на­ћи на ру­ко­во­де­ћим мје­сти­ма у Оп­шти­ни Бер­не има­ју шан­су да не бу­ду ма­ли ву­чи­ћи, већ ла­во­ви ко­ји ће се хра­бро су­о­чи­ти са на­го­ми­ла­ним про­бле­ми­ма. Хо­ће­мо да вје­ру­је­мо да ће ти љу­ди вра­ти­ти осми­јех на на­ша смрк­ну­та ли­ца – по­ру­чио је Бо­јо­вић. 

Мје­шта­ни су ка­за­ли да су не­моћ­ни да са­ми ре­а­ли­зу­ју за­цр­та­не ак­тив­но­сти и да оче­ку­ју зна­чај­ну по­моћ и др­жа­ве и ло­кал­не упра­ве.

– Од прет­ход­не вла­сти тра­жи­ли смо да об­но­ви по­сто­је­ћи ас­фалт кроз се­ло, ко­ји се на­ла­зи у ло­шем ста­њу. Та­ко­ђе, тра­жи­ли смо да се ас­фал­ти­ра пут од За­гор­ја пре­ма Пет­њи­ку и До­њој Ржа­ни­ци, чи­ме би до­би­ли кру­жни ток до гра­да и скра­ти­ли пу­то­ва­ња до ви­ше се­ла у окру­же­њу. На­по­ми­ња­ли смо да смо не­за­до­вољ­ни ка­ко одр­жа­ва­ју пу­те­ви пре­ма За­гор­ју у зим­ском пе­ри­о­ду и да нам озби­љан про­блем пред­ста­вља што се­ло не­ма од­го­ва­ра­ју­ћу ка­на­ли­за­ци­о­ну мре­жу. Уз то, под­сје­ћа­ли смо да За­гор­је још ни­је до­би­ло кон­теј­не­ре за сме­ће и да је не­да­ле­ко од на­ших ку­ћа, у мје­сту Бе­ро­тај, фор­ми­ра­на ди­вља де­по­ни­ја ко­ја нам за­да­је озбиљ­не про­бле­ме. Но, од­ла­зе­ћа ло­кал­на власт је јед­но­став­но за­не­ма­ри­ла на­ше за­хтје­ве. За­то ће­мо ове про­бле­ме убр­зо пре­до­чи­ти љу­ди­ма ко­ји ће у на­ред­ном пе­ри­о­ду ру­ко­во­ди­ти оп­шти­ном Бер­ане у на­ди да ће их озбиљ­но тре­ти­ра­ти – по­ру­чи­ли су мје­шта­ни За­гор­ја.

Д.Јо­во­вић

 

 

Мје­шта­ни За­гор­ја ка­жу да их му­чи са­зна­ње да се из њи­хо­вог мје­ста ма­ли број љу­ди на­ла­зи у рад­ном од­но­су, твр­де­ћи да је то глав­ни раз­лог што се се­ло по­след­њих го­ди­на су­о­ча­ва са све при­сут­ни­јом ми­гра­ци­јом ста­нов­ни­штва.

– У се­лу има­мо пре­ко 50 нео­же­ње­них мо­ма­ка. Глав­ни раз­лог за та­ко по­ра­зну чи­ње­ни­цу је то што мла­ди љу­ди не­ма­ју по­сла и што се, због сла­бог имов­ног ста­ња, те­шко од­лу­чу­ју да сту­пе у брач­ну за­јед­ни­цу. Не­за­по­сле­ност је узро­ко­ва­ла да све ви­ше мла­дих љу­ди од­ла­зи из За­гор­ја тра­же­ћи бо­љи жи­вот у не­кој на­пред­ни­јој сре­ди­ни. За­то апе­лу­је­мо на над­ле­жне да пру­же по­себ­не по­год­но­сти они­ма ко­ји хо­ће да се ба­ве по­љо­при­вред­ном про­из­вод­њом, јер то би да­ло сти­му­ланс на­шој омла­ди­ни да оста­ју да жи­ве у мје­сту ро­ђе­ња – ка­же Ра­до­ван Лу­то­вац.