Роберто због Миљане постао православац

БРAТУНAЦ - Када је Роберто Ортиз, као припадник америчких мировних снага, дошао у базу SFOR-а која се налазила у братуначком насељу Глогова, није ни слутио да ће ту упознати своју животну сапутницу и да ће, због Миљане Милошевић из Кравице, прећи из католичке у православну вјеру.

Љубав која се, из случајног сусрета у јуну 2003. године, родила између овог Aмериканца порториканског поријекла и дјевојке из Кравице, крунисана је браком у фебруару наредне године. Роберто и Миља добили су прије три године кћерку Софију, а недавно су купили стан у Братунцу и пословни простор у Миљином завичају.

- Најискреније желим да живим у Братунцу, са овим народом. Добро су ме примили Миљини родитељи Сретојка и Стојан, али и мјештани са којима се дружим. Ови људи су добричине, као и моји Порториканци - рекао је Роберто, којег мјештани зову Рале.

Нови надимак добио је послије Лучиндана 2004. године, када је крштен у цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици и добио име Ратко.

- Жељели смо да останемо у Братунцу и да заједнички наставимо живот у мом завичају, у којем се Ратко добро снашао и који је заволио као свој. Купили смо стан у згради у Братунцу, као и пословни простор у којем ћемо радити - рекла је Миља.

Тамнопути Aмериканац упознао је своју животну сапутницу са породицом. Један дио годишњег одмора провели су, кажу, у Њујорку, гдје живе његов брат и једна сестра, а други у Сјеверној Каролини, гдје живе Робертова мајка и друга сестра.

- У родном Понсу у Порторику нисам био 14 година. Планирамо да ускоро посјетимо Порторико, како би се Миља и Софија упознале са људима у мом завичају и видјеле љепоте земље мојих предака - каже носталгично Роберто, додајући да је тај пут морао да одложи због обавеза на послу.

Каже да је послије Глогове радио у NAТО бази Бонстил на Косову, а потом у Кувајту. Тренутно је на одмору, послије којег га чека нови посао.


Бонго

На видном мјесту, у лијепо уређеном стану породице Ортиз, стоји бонго, Робертов национални инструмент и порториканска застава. Често засвира и запјева своје завичајне пјесме, док у крилу држи Софију која га знатижељно гледа. Роберто изузетно добро црта и воли дуборез. Неколико радова красе стан ове породице, која је, и поред могућности да започне живот на неком бољем мјесту, одлучила да остане у Братунцу.